Zbog Kosova u vladu

Predsednik Srbije Boris Tadić danas odlazi u zvaničnu posetu Berlinu, gde će preko vikenda kao specijalni gost prisustvovati samitu zemalja Evropske unije kojim se obeležava 50. godišnjica Rimskih sporazuma, ključnih dokumenata za nastanak zajednice evropskih država. Tadićev savetnik za spoljnu politiku Vuk Jeremić kaže da će to biti prilika da se velikom broju državnika i političara predstavi srpski stav da je neophodno nastaviti pregovore o statusu Kosova i Metohije. "Proces koji je vodio Marti Ahtisari nije bio usmeren na pronalaženje kompromisa. Ja se nadam da će i Srbiji i svim zainteresovanim stranama biti pružena nova šansa da sednu za sto i pronađu rešenje", kaže Jeremić i dodaje da je pismo koje su kongresmeni naklonjeni Srbiji na inicijativu Tadićevog kabineta uputili predsedniku SAD dokaz da diplomatska akcija može da urodi plodom. Njen krajnji uspeh, veruje predsednikov savetnik, ipak zavisi od toga da li će Srbija dobiti vladu.

"Apsolutno je neophodno da se to desi što je pre moguće, jer dolaze kritični dani u kosovskom procesu", objašnjava on. "Teško bi bilo nekome iz inostranstva objasniti da mi smatramo Kosovo najvažnijim nacionalnim pitanjem, a da u isto vreme nismo u stanju da se dogovorimo o vladi. Ponoviću ono što je rekao predsednik: Nama je potrebna čvrsta, demokratska vlada, koja ima jedinstvenu politiku prema Kosovu i koja će sa obnovljenim legitimitetom pristupiti rešavanju tog pitanja u međunarodnim forumima".

Nemački ministar spoljnih poslova Štajnmajer izjavio je u Vašingtonu da se Berlin zalaže za što brže rešenje statusa. Da li onda ima prostora za diplomatsku inicijativu u Nemačkoj?

Svuda i uvek ima prostora. Ne smemo da posustanemo i do kraja moramo da se borimo. Mi mislimo da nije dobro postavljati veštačke rokove i da rešenje kosovskog statusa treba da bude prihvatljivo za obe strane. Mnogo je bolje posvetiti vreme pronalaženju kompromisa, nego žuriti sa rešenjem. U Evropskoj uniji u ovom trenutku postoji veliki broj zemalja koje smatraju da je brzina rešavanja jedan od odlučujućih elemenata. Mi se sa tim ne slažemo i u Berlinu ćemo i nemačkoj strani i svima ostalima koji će biti prisutni predstaviti našu poziciju. To ne znači odugovlačenje unedogled, već da se zaista prione na pronalaženje kompromisa.

Glavni argument koji neki u EU koriste za stav o brzom rešenju jeste da će odlaganje izazvati nemire na Kosovu i Metohiji. Kako vi odgovarate na taj argument?

Za pitanje bezbednosti i stabilnosti na Kosovu i Metohiji je od 1999. godine zadužena međunarodna zajednica, odnosno Unmik i Kfor. Mi se nadamo da će oni ispuniti svoj zadatak i održati mir i stabilnost na Kosovu kakav god bio politički razvoj u procesu. Mi smo u tome spremni da im pomognemo, da sarađujemo sa njima. Bilo kakvo nasilje, bilo kakva destabilizacija imala bi dramatično loše efekte po sam proces i po pronalaženje rešenja koje bi omogućilo dugotrajnu stabilnost u ovom delu Evrope.

Kakav je u ovom trenutku stav članica EU prema Ahtisarijevom predlogu?

Situacija je teška, jer većina zemalja naginje podršci tom planu. Ali, postoji prostor za diplomatsku inicijativu. Moramo da što više članica EU upoznamo sa našim stavom. Da bismo to uradili moramo da imamo vladu koja bi jedinstven stav o Kosovu i Metohiji pretočila u koordinisanu diplomatsku akciju. Zbog toga je u ovom trenutku apsolutni državni prioritet napraviti kompromis i formirati vladu.

Što znači da neće biti novih izbora?

Novi izbori bi značili odlaganje formiranja vlade za još nekoliko meseci, a do tada kosovski problem može da bude završen bez našeg učešća. Mislim da to nije u našem interesu.