Brzo do nokauta

Kad neko takmičarsku utakmicu dobije sa 7:2 s razlogom može time da se diči. Međutim, to je i svojevrsno nadmetanje sa samim sobom, a njegov ishod je neuporedivo važniji od osvojena tri boda.

Zvezdini igrači su izrešetali BSK-ovu mrežu, ali ako pomisle da su postali preko noći profesori fudbala grdno će se prevariti. Ako rezultat sakrije slabosti ili, blaže rečeno, ne razdvoji se koliko je taj podvig plod sopstvene dobre igre, a koliko grešaka protivnika, pre ili kasnije se plaća ceh.

Primer je svež. Naša reprezentacija je pobedila Vels sa 6:1, ali to nije posledica njene zrele igre, koliko spleta okolnosti. I đavo je došao po svoje vrlo brzo. Belgija nas je savladala u Beogradu s 3:0, Makedonija u Skoplju s 1:0 i sada na Svetsko prvenstvo u Brazilu put vodi kroz iglene uši.

Visoka pobeda protiv tima iz Borče ne treba da se omalovažava. Međutim, sigurno je da prednost od 2:0 u četvrtom minutu, čime je, nesumnjivo, i rešeno pitanje pobednika, nije nešto što može da se ponovi ne samo u narednom dvoboju, nego se možda više nikada neće dogoditi ovim igračima do kraja karijere.

Sa trenerom Jankovićem Zvezda igra raznovrsnije. Napadači ne čekaju da im saigrači serviraju šansu na tacni, nego pritrčavaju onome ko ima loptu, beže čuvarima i levo i desno... Kasalica pokušava i sam da napravi prodor, Mudrinski da i iz beznadežne situacije izvuče nešto.

„Crveno-beli” ugrožavaju protivnički gol sa obe strane. Njihovi bekovi (Mikić i Mladenović, a po potrebi i Vešović) stalno traže mogućnost da ubace loptu pred gol. U tome im pripomažu i Kasalica i Milunović, razume se i vezni igrači.

Protiv BSK-a, možda i pod uticajem dva rano postignuta gola, pucali su često u prvom poluvremenu. Neki šutevi su bili bezopasni, ali su neki stavili na muke protivničkog golmana. Bilo kako bilo, to je jedan od načina da se probije protivnička odbrana. Ranije se igralo, sticao se utisak, da se s loptom uđe u gol.

Milijaš je spor, ali su njegove lopte, što se kaže, pametne. Dimitrijević je ne samo bio strelac, nego je pokušavao i vispreno da stvori šansu saigračima. Okolnosti su bile takve da je nekada bio neprecizan, a nekada oni nisu očekivali takvo nadahnuto dodavanje, ali je to način da se, u pravom smislu reči, nadmudre protivnički igrači, nego i da publika vidi nešto lepo. Takvi potezi, čak i kad se ne ostvari zamisao izmamljuju pljesak.

Oba zaštitnika Zvezdinog gola (Pantić i Maksimović) upisali su se u strelce. Za svaki tim je vrlo važno da ima što više igrača koji mogu da daju gol. Protiv Borčana su svih sedam golova dali različiti fudbaleri, što može da ekipi ulije dodatno samopouzdanje. Eto, svako može da da gol, što narednim protivnicima povećava probleme.

Golman Kirovski nije kriv za primljene golove, mada bi mogao da potraži način kako da oteža posao protivnicima kad izađu sami ispred njega. I upravo to što su oba gola pala na istovetan način i najviše ukazuje da Zvezdini igrači imaju još mnogo da uče.

Oba puta je lopta došla iz sredine, protivnički igrači su umakli Pantiću i Maksimoviću, obišli Kirovskog i posle toga im je preostalo da pošalju loptu u praznu mrežu. Jednim jedinim dodavanjem probijen je bedem pred njenim golom. Ovoga puta to uopšte nije uticalo na rezultat, ali to ne sme da se dešava. Tim pre što gotovo cele godine neko iz Zvezdine odbrane (podbace i oni na grudobranu ispred nje), bar jednom tako časti protivnika. U većini slučajeva to ostane nekažnjeno, ali kad se plati ceh onda baš boli. Kao u Bordou.