Брзо до нокаута

Кад неко такмичарску утакмицу добије са 7:2 с разлогом може тиме да се дичи. Међутим, то је и својеврсно надметање са самим собом, а његов исход је неупоредиво важнији од освојена три бода.

Звездини играчи су изрешетали БСК-ову мрежу, али ако помисле да су постали преко ноћи професори фудбала грдно ће се преварити. Ако резултат сакрије слабости или, блаже речено, не раздвоји се колико је тај подвиг плод сопствене добре игре, а колико грешака противника, пре или касније се плаћа цех.

Пример је свеж. Наша репрезентација је победила Велс са 6:1, али то није последица њене зреле игре, колико сплета околности. И ђаво је дошао по своје врло брзо. Белгија нас је савладала у Београду с 3:0, Македонија у Скопљу с 1:0 и сада на Светско првенство у Бразилу пут води кроз иглене уши.

Висока победа против тима из Борче не треба да се омаловажава. Међутим, сигурно је да предност од 2:0 у четвртом минуту, чиме је, несумњиво, и решено питање победника, није нешто што може да се понови не само у наредном двобоју, него се можда више никада неће догодити овим играчима до краја каријере.

Са тренером Јанковићем Звезда игра разноврсније. Нападачи не чекају да им саиграчи сервирају шансу на тацни, него притрчавају ономе ко има лопту, беже чуварима и лево и десно... Касалица покушава и сам да направи продор, Мудрински да и из безнадежне ситуације извуче нешто.

„Црвено-бели” угрожавају противнички гол са обе стране. Њихови бекови (Микић и Младеновић, а по потреби и Вешовић) стално траже могућност да убаце лопту пред гол. У томе им припомажу и Касалица и Милуновић, разуме се и везни играчи.

Против БСК-а, можда и под утицајем два рано постигнута гола, пуцали су често у првом полувремену. Неки шутеви су били безопасни, али су неки ставили на муке противничког голмана. Било како било, то је један од начина да се пробије противничка одбрана. Раније се играло, стицао се утисак, да се с лоптом уђе у гол.

Милијаш је спор, али су његове лопте, што се каже, паметне. Димитријевић је не само био стрелац, него је покушавао и виспрено да створи шансу саиграчима. Околности су биле такве да је некада био непрецизан, а некада они нису очекивали такво надахнуто додавање, али је то начин да се, у правом смислу речи, надмудре противнички играчи, него и да публика види нешто лепо. Такви потези, чак и кад се не оствари замисао измамљују пљесак.

Оба заштитника Звездиног гола (Пантић и Максимовић) уписали су се у стрелце. За сваки тим је врло важно да има што више играча који могу да дају гол. Против Борчана су свих седам голова дали различити фудбалери, што може да екипи улије додатно самопоуздање. Ето, свако може да да гол, што наредним противницима повећава проблеме.

Голман Кировски није крив за примљене голове, мада би могао да потражи начин како да отежа посао противницима кад изађу сами испред њега. И управо то што су оба гола пала на истоветан начин и највише указује да Звездини играчи имају још много да уче.

Оба пута је лопта дошла из средине, противнички играчи су умакли Пантићу и Максимовићу, обишли Кировског и после тога им је преостало да пошаљу лопту у празну мрежу. Једним јединим додавањем пробијен је бедем пред њеним голом. Овога пута то уопште није утицало на резултат, али то не сме да се дешава. Тим пре што готово целе године неко из Звездине одбране (подбаце и они на грудобрану испред ње), бар једном тако части противника. У већини случајева то остане некажњено, али кад се плати цех онда баш боли. Као у Бордоу.