Španija je dobro mesto za život

Jedno od najslavnijih imena latin-džeza svih vremena, Džeri Gonzales biće zvezda drugog dana Beogradskog džez festivala. Američki trubač i perkusionista, koji je u muzici gotovo četiri decenije, bio je član velikog broja sastava, među kojima su Dizi Gilespi, Edi Palmijeri, Džeko Pastorijus, Tito Puente… Njegovu solo karijeru obeležio je rad sa sastavom „Fort Apache band”, za koji je ovenčan brojnim priznanjima.

Iako će Gonzalesu ovo biti prvo gostovanje u Beogradu, o prostoru bivše Jugoslavije zna mnogo:

– Bio sam u Jugoslaviji u proleće 1991, i održao koncert u Skoplju. Posle tog putovanja, poželeo sam da saznam više o Balkanu, istoriji, i pratio sam politička dešavanja kod vas – demonstracije, ratove, NATO bombardovanje, izbore…

Jedan od rodonačelnika latin-džeza, u petak u Domu omladine, predstaviće projekat „Jerry Gonzalez Y El Comando De La Clave”. Ovaj bend, kako kaže, odslikava njegovo trenutno muzičko raspoloženje. U grupi su tri veoma talentovana Kubanca, koje je upoznao u Madridu:

– Alain Perez, Havijer Maso Karamelo, Kiki Ferer i ja sarađujemo već deset godina i izgradili smo duboku povezanost, a naša muzika je fuzija džeza i afro-kubanskih ritmova, uz malo flamenka.

Gonzales je odrastao u Njujorku, u Bronksu, koji je, kaže, tokom šezdesetih bio centar pretapanja različitih kultura. Ljudi iz svih krajeva sveta dolazili su tamo, od Portorikanaca, Italijana, Kineza, Afroamerikanaca…

– Odrastajući u multikulturnoj sredini naučio sam mnogo o različitosti, o tome da svi treba da poštujemo jedni druge. Bronks je bio „plesna zajednica”, tamo niko ne bi slušao muziku i sedeo. Muzika je pravljena kako bi ljudi mogli da igraju. Takođe, u to vreme Latinoamerikanci su postali svesni svog identiteta i potrebi da se bore za prava i kulturu.

Mnogi Gonzalesa pamte i iz dokumentarnog filma Fernanda Truebe „Calle 54”, u kome su okupljene najveće zvezde latin-džeza. Zahvaljujući filmu, priznaje, njegova muzika stigla je do ljudi koji uglavnom ne slušaju ovaj pravac. A promenio je i njegov život. Jer, Gonzales je tada upoznao špansku prestonicu, u kojoj od 2001. živi:

– Od 2001. u Njujorku više ništa nije bilo isto. Neki od mojih najdražih kolega su preminuli, mnogi omiljeni klubovi su se zatvorili. Posle 11. septembra, politička atmosfera postala je nekako represivnija, a ja sam živeo odmah kraj Svetskog trgovinskog centra. Zato sam i odlučio da se preselim u Madrid. U Španiji sam pronašao dobro mesto za život i rad, muzičare koji žele da uče i kulturu sa kojom sam mogao da se povežem – priča Džeri, koji i pored toga što živi daleko od Amerike, nije zapostavio svoj čuveni bend „Fort Apache”, i za februar najavljuje objavljivanje živog albuma, snimljenog u legendarnom njujorškom klubu „Blu nout”.

----------------------------------------------

Nezaboravni Gilespi

Kada je imao 18 godina, legenda Dizi Gilespi pozvao ga je da svira sa njim. Za Dizija kaže da je bio nezaboravna ličnost, i pravi učitelj:

– Njegov najveći doprinos džezu jeste miks afro-kubanske muzike i bibapa i to se desilo 1949, kada sam rođen, pa svoje postojanje dugujem baš njemu – ističe Gonzales, koji je tokom karijere delio scenu i sa muzičkim herojima kakvi su Tito Puente, Džeko Pastorijus, Čet Bejker, Džordž Benson, Edi Palmijeri.