Шпанија је добро место за живот

Једно од најславнијих имена латин-џеза свих времена, Џери Гонзалес биће звезда другог дана Београдског џез фестивала. Амерички трубач и перкусиониста, који је у музици готово четири деценије, био је члан великог броја састава, међу којима су Дизи Гилеспи, Еди Палмијери, Џеко Пасторијус, Тито Пуенте… Његову соло каријеру обележио је рад са саставом „Fort Apache band”, за који је овенчан бројним признањима.

Иако ће Гонзалесу ово бити прво гостовање у Београду, о простору бивше Југославије зна много:

– Био сам у Југославији у пролеће 1991, и одржао концерт у Скопљу. После тог путовања, пожелео сам да сазнам више о Балкану, историји, и пратио сам политичка дешавања код вас – демонстрације, ратове, НАТО бомбардовање, изборе…

Један од родоначелника латин-џеза, у петак у Дому омладине, представиће пројекат „Jerry Gonzalez Y El Comando De La Clave”. Овај бенд, како каже, одсликава његово тренутно музичко расположење. У групи су три веома талентована Кубанца, које је упознао у Мадриду:

– Алаин Перез, Хавијер Масо Карамело, Кики Ферер и ја сарађујемо већ десет година и изградили смо дубоку повезаност, а наша музика је фузија џеза и афро-кубанских ритмова, уз мало фламенка.

Гонзалес је одрастао у Њујорку, у Бронксу, који је, каже, током шездесетих био центар претапања различитих култура. Људи из свих крајева света долазили су тамо, од Порториканаца, Италијана, Кинеза, Афроамериканаца…

– Одрастајући у мултикултурној средини научио сам много о различитости, о томе да сви треба да поштујемо једни друге. Бронкс је био „плесна заједница”, тамо нико не би слушао музику и седео. Музика је прављена како би људи могли да играју. Такође, у то време Латиноамериканци су постали свесни свог идентитета и потреби да се боре за права и културу.

Многи Гонзалеса памте и из документарног филма Фернанда Труебе „Calle 54”, у коме су окупљене највеће звезде латин-џеза. Захваљујући филму, признаје, његова музика стигла је до људи који углавном не слушају овај правац. А променио је и његов живот. Јер, Гонзалес је тада упознао шпанску престоницу, у којој од 2001. живи:

– Од 2001. у Њујорку више ништа није било исто. Неки од мојих најдражих колега су преминули, многи омиљени клубови су се затворили. После 11. септембра, политичка атмосфера постала је некако репресивнија, а ја сам живео одмах крај Светског трговинског центра. Зато сам и одлучио да се преселим у Мадрид. У Шпанији сам пронашао добро место за живот и рад, музичаре који желе да уче и културу са којом сам могао да се повежем – прича Џери, који и поред тога што живи далеко од Америке, није запоставио свој чувени бенд „Fort Apache”, и за фебруар најављује објављивање живог албума, снимљеног у легендарном њујоршком клубу „Блу ноут”.

----------------------------------------------

Незаборавни Гилеспи

Када је имао 18 година, легенда Дизи Гилеспи позвао га је да свира са њим. За Дизија каже да је био незаборавна личност, и прави учитељ:

– Његов највећи допринос џезу јесте микс афро-кубанске музике и бибапа и то се десило 1949, када сам рођен, па своје постојање дугујем баш њему – истиче Гонзалес, који је током каријере делио сцену и са музичким херојима какви су Тито Пуенте, Џеко Пасторијус, Чет Бејкер, Џорџ Бенсон, Еди Палмијери.