Kad se Majls Dejvis smeje

Omaž legendarnom muzičaru Majlsu Dejvisu obeležiće otvaranje 28. Beogradskog džez festivala večeras u „Sava centru”. Vrsni muzičari, učenici i saradnici čuvenog američkog trubača, koji je tri puta gostovao na našem džez festivalu, okupljeni u projektu „Majls se smeje” (Miles Smiles), podsetiće ovdašnju publiku na delić Dejvisove impresivne karijere i obeležiti 21 godinu od njegove smrti.

Ova vrhunska postava muzičara, koju čine Volas Runi, Rik Margica, Leri Korijel, Džoj de Frančesko, Ralf Armstrong i Omar Hakim, već je nastupala širom sveta sa ovim projektom i, kako za „Politiku” pričaju Runi i De Frančesko, publika sjajno reaguje na Majlsov repertoar i dodaju:

– To je jedno sentimentalno putovanje i pravo podsećanje na Majlsa.

Volas Runi je bio muzičko čudo od deteta, a Majls mu je bio idol:

– Njegov zvuk je bio tako ekspresivan i nov. Meni se, kao klincu, činilo da je reč o futurističkoj muzici – priseća se Runi, koji je imao čast da Majls bude njegov učitelj, čime nijedan drugi trubač ne može da se pohvali.

– Sve o trubi i muzici naučio sam od njega. Šta je harmonija, šta melodija, kako da razmišljam, ili kako da stvorim specifičan zvuk. I danas učim od njega, iako više nije sa nama.

I sada se vrlo dobro seća prvog susreta sa svojim idolom. Svirao je u Rejdio siti holu na koncertu, upriličenom u okviru svečanosti na kojoj je Dejvisu dodeljen počasni doktorat:

– Majls je rekao Artu Farmeru da obavezno dođem u njegovu garderobu, jer želi da me upozna. Bio sam uplašen kao nikad do tada, jer on je bio čovek zbog koga sam poželeo da sviram trubu. Rekao mi je da mu se sviđa kako sviram i da obavezno moram da dođem sutradan u njegov dom. Tako sam učinio i dobio na poklon trubu. I danas je čuvam.

Džoj de Frančesko, jedan od najnagrađivanijih džezera, svirao je sa mnogim muzičarima, ali uvek izdvaja Majlsa. Dejvisa je, kao klinac, „dizao u nebo”, a kada je imao samo 17 godina dobio je poziv od ikone džeza da svira sa njim.

– Svirao je u Filadelfiji, i otišao sam sa nekoliko prijatelja iz škole da ga gledam. Posle koncerta otišao sam u garderobu da se upoznam sa njim, ali kada sam otvorio vrata, on je viknuo: „Beži odavde”. Nekoliko godina kasnije svirao sam u jednom TV šouu u Filadelfiji, a Majls je davao intervju. Čuo me je kako sviram, i posle nekoliko nedelja pozvao me je da se pridružim njegovom bendu – priča De Frančesko, dodajući da je bilo sjajno raditi sa Majlsom.

– Svirati i postati blizak sa takvom legendom, bilo je neverovatno iskustvo. Naučio sam mnogo o preuzimanju rizika, o kreativnosti –  navodi De Frančesko, svestan reputacije koju je Majls imao van scene:

– Imao je on različite periode u životu, koji su se reflektovali na njegovo ponašanje. U periodu kada sam radio sa njim, od 1988. do njegove smrti, bio je fantastičan. A proveli smo zaista mnogo vremena zajedno, i bili bliski. Bio je vrlo opušten i mnogo smo pričali o muzici, jer je on istinski voleo muziku.

I Runi, koji ima slična sećanja na Majlsa, kaže:

– Bio je najopušteniji čovek, koga bi svako poželeo da upozna, znajući da ne treba da se kači sa njim. Kad god bi imao nešto da posavetuje, to bi bilo neprocenjivo. Kada je preminuo, svet je izgubio najvećeg genija u poslednjih 200 godina. Jer, takva inovativnost sreće se retko – kaže Runi, a i De Frančesko priča o gubitku muzičkog džina:

– Voleo je promene, i to se osećalo u njegovoj muzici. Čini mi se da je muzika, nekako, postala spora posle njegove smrti.

----------------------------------------------

Od Vejna s ljubavlju

Runi, koji je u karijeri delio scenu sa mnogim muzičarima, danas želi da, poput svog učitelja, sarađuje sa novim generacijama.

– Planiram da sa bendom, koji je pravi omaž Majlsu, uradim posvetu dvojici legendi. Vejn Šorter je još 1967. komponovao za Majlsa, i to nikada nije snimio niti jedan big bend. Šorter mi je to darovao i nadam se da ćemo to objaviti 2013. za Vejnov 80. rođendan.