Кад се Мајлс Дејвис смеје

Oмаж легендарном музичару Мајлсу Дејвису обележиће отварање 28. Београдског џез фестивала вечерас у „Сава центру”. Врсни музичари, ученици и сарадници чувеног америчког трубача, који је три пута гостовао на нашем џез фестивалу, окупљени у пројекту „Мајлс се смеје” (Miles Smiles), подсетиће овдашњу публику на делић Дејвисове импресивне каријере и обележити 21 годину од његове смрти.

Ова врхунска постава музичара, коју чине Волас Руни, Рик Маргица, Лери Коријел, Џој де Франческо, Ралф Армстронг и Омар Хаким, већ је наступала широм света са овим пројектом и, како за „Политику” причају Руни и Де Франческо, публика сјајно реагује на Мајлсов репертоар и додају:

– То је једно сентиментално путовање и право подсећање на Мајлса.

Волас Руни је био музичко чудо од детета, а Мајлс му је био идол:

– Његов звук је био тако експресиван и нов. Мени се, као клинцу, чинило да је реч о футуристичкој музици – присећа се Руни, који је имао част да Мајлс буде његов учитељ, чиме ниједан други трубач не може да се похвали.

– Све о труби и музици научио сам од њега. Шта је хармонија, шта мелодија, како да размишљам, или како да створим специфичан звук. И данас учим од њега, иако више није са нама.

И сада се врло добро сећа првог сусрета са својим идолом. Свирао је у Рејдио сити холу на концерту, уприличеном у оквиру свечаности на којој је Дејвису додељен почасни докторат:

– Мајлс је рекао Арту Фармеру да обавезно дођем у његову гардеробу, јер жели да ме упозна. Био сам уплашен као никад до тада, јер он је био човек због кога сам пожелео да свирам трубу. Рекао ми је да му се свиђа како свирам и да обавезно морам да дођем сутрадан у његов дом. Тако сам учинио и добио на поклон трубу. И данас је чувам.

Џој де Франческо, један од најнаграђиванијих џезера, свирао је са многим музичарима, али увек издваја Мајлса. Дејвиса је, као клинац, „дизао у небо”, а када је имао само 17 година добио је позив од иконе џеза да свира са њим.

– Свирао је у Филаделфији, и отишао сам са неколико пријатеља из школе да га гледам. После концерта отишао сам у гардеробу да се упознам са њим, али када сам отворио врата, он је викнуо: „Бежи одавде”. Неколико година касније свирао сам у једном ТВ шоуу у Филаделфији, а Мајлс је давао интервју. Чуо ме је како свирам, и после неколико недеља позвао ме је да се придружим његовом бенду – прича Де Франческо, додајући да је било сјајно радити са Мајлсом.

– Свирати и постати близак са таквом легендом, било је невероватно искуство. Научио сам много о преузимању ризика, о креативности –  наводи Де Франческо, свестан репутације коју је Мајлс имао ван сцене:

– Имао је он различите периоде у животу, који су се рефлектовали на његово понашање. У периоду када сам радио са њим, од 1988. до његове смрти, био је фантастичан. А провели смо заиста много времена заједно, и били блиски. Био је врло опуштен и много смо причали о музици, јер је он истински волео музику.

И Руни, који има слична сећања на Мајлса, каже:

– Био је најопуштенији човек, кога би свако пожелео да упозна, знајући да не треба да се качи са њим. Кад год би имао нешто да посаветује, то би било непроцењиво. Када је преминуо, свет је изгубио највећег генија у последњих 200 година. Јер, таква иновативност среће се ретко – каже Руни, а и Де Франческо прича о губитку музичког џина:

– Волео је промене, и то се осећало у његовој музици. Чини ми се да је музика, некако, постала спора после његове смрти.

----------------------------------------------

Од Вејна с љубављу

Руни, који је у каријери делио сцену са многим музичарима, данас жели да, попут свог учитеља, сарађује са новим генерацијама.

– Планирам да са бендом, који је прави омаж Мајлсу, урадим посвету двојици легенди. Вејн Шортер је још 1967. компоновао за Мајлса, и то никада није снимио нити један биг бенд. Шортер ми је то даровао и надам се да ћемо то објавити 2013. за Вејнов 80. рођендан.