Duma protiv „izdaje” i „špijunaže”

Prema izveštajima agencija

Moskva – Ruska država dobila je novo oruđe u borbi protiv stranog uticaja. Naime, u utorak uveče u Državnoj dumi je usvojen nacrt zakona o državnoj tajni, kojim su pojmovi poput „izdaja”, „špijunaža”, „nezakonito raspolaganje državnom tajnom” poprimili mnogo suštinskije značenje od onoga koje su imali do sada.

Usvojenim dokumentom, takođe, širi se pojam državne izdaje – za špijunažu se može proglasiti predaja podataka ne samo stranoj državi, već i međunarodnim organizacijama.

Razmatranje zakona nije trajalo ni pet minuta. Za njegovo usvajanje ruke su digli deputati Jedinstvene Rusije, komunisti i liberalne demokrate Vladimira Žirinovskog. Uzdržali su se predstavnici Pravedne Rusije. 

Od strane opozicionih partija novi zakon protumačen je kao direktan udar na njihovo delovanje, kao i na rad nevladinih organizacija, tačnije, kao još jedno „represivno oruđe u rukama vlasti”. Usvojenim izmenama, naime, širi se krug lica koja se mogu pozvati na odgovornost zbog otkrivanja državne tajne, pa tako kazna preti ne samo osobama koje su svojom delatnošću saznale tajne podatke, već i onima koji su ih saznali u procesu obrazovanja.

Predsednik organizacije Za ljudska prava Lav Ponomarjov je u komentaru za portal Gazeta.ru izneo bojazan da se sada pod krivično delo može podvesti „svaka akcija vezana za komuniciranje političkih protivnika vlasti sa strancima ili stranim organizacijama, sve do podnošenja izveštaja o ljudskim pravima na međunarodnim forumima”. Prema mišljenju advokata Konstantina Rivkina, izmene zakona o državnoj tajni su „Damoklov mač” koji se nadvija nad „svakog građanina koji komunicira sa strancima službeno, pa čak i pri bezazlenom svakodnevnom susretu”.

Sa druge strane, deputati koji su digli ruku za nacrt zakona smatraju da su, zahvaljujući izostavljanju iz teksta stava po kojem je se u smislu delovanja protiv bezbednosti države mogu smatrati delatnosti usmerene „protiv državnog ustrojstva, suvereniteta, teritorijalne i državne celovitosti”, izbegnute moguće zloupotrebe. Po njima, „prvobitno tumačenje značilo bi da je na odgovornost moguće pozvati bilo koga ko objavi tekst ili knjigu, ili učestvuje na mitingu protiv vlade i predsednika”.

Prema usvojenom nacrtu zakona, Krivični zakonik dobija član koji predviđa kazne od 200.000 do 500.000 rubalja (od 5.000 do 12.500 evra) ili lišavanje slobode do četiri godine za lica koja proglase krivim da su bez primene nasilja dobila informacije koje predstavljaju državnu tajnu.

Ukoliko je primenjeno nasilje ili postoje druge otežavajuće okolnosti, krivcima je zaprećena kazna zatvora od tri do osam godina.

Očekuje se da će se zakon iduće nedelje naći u gornjem domu parlamenta, Savetu Federacije, nakon čega ide na potpis predsedniku, što znači da bi već početkom novembra nova shvatanja špijunaže i državne izdaje mogla da počnu da se primenjuju u praksi.

S. R.