Bitka za osmo mesto, a ne za prvo

Na početku ove dramatične teniske sezone malo ko je očekivao da će poslednji od devet godišnjih masters-turnira da bude – najmanje uzbudljiv. Nizali su se blistavi periodi velike četvorice: Đokovićeva zima, Nadalovo proleće, Federerovo leto i Marejeva jesen, a onda se naglo raščistila prašina i sve je postalo jasno.

Razočaranje pariskih organizatora mogu da podele mnogi, ali ne i Novak Đoković, već sada učvršćen na vrhu svetske liste, drugu godinu zaredom. Izdržavao je padove i osporavanja, igrao najmanje turnira, a osvojio ubedljivo najviše poena. Idućeg ponedeljka, kada se istovremeno izbrišu prošlogodišnji rezultati u Bazelu, Parizu i Londonu, imaće barem 2.000 poena više od drugoplasiranog Rodžera Federera. Tu razliku ne može da pokrije ni maksimalnih 1.500 poena, za tenisera koji eventualno dobije sve mečeve na završnom godišnjem turniru osmorice u Londonu.

Đoković nije kriv za ono što se dogodilo Nadalu i Federeru. I sam je plaćao ceh povredama i životnim okolnostima koje odlučuju u najizjednačenijem periodu istorije tenisa. Ono što je gubio zbog povreda prošle jeseni sada mu se vraća, a Federer gubi to što je dobijao u istom periodu. I da nije odustao u poslednji čas od odbrane titule u Parizu, Švajcarac bio imao samo puste nade, a i one su nestale kada je na kućnom pragu, u Bazelu, izgubio od Del Potra. Ovaj otkaz je pokušaj da sačuva izglede za mnogo važniji okršaj u Londonu, da još jednom njegova bude poslednja:

– Jednostavno je previše, predomišljao sam se i borio da li da rizikujem sa manjim problemima koje imam. Veoma sam razočaran, prošle godine sam u Parizu doživeo jednu od najlepših nedelja u životu, ali sam rešio da odustanem u poslednji čas.

I mada Pariz više ne odlučuje o prvom mestu – ni narednog ponedeljka ni na kraju godine – Đoković ima dovoljno takmičarskih motiva, kao i svi njegovi rivali. Preostalih osam masters turnira podelio je sa Federerom – po tri – i Nadalom, kome su pripala dva. Razlika je u tome što su Švajcarcu i Špancu to bila jedina finala, a naš teniser ih je igrao još tri i svakako želi četvrtu titulu, ili bar finale. Još je važniji motiv da se na jedinom dvoranskom masters-turniru pripremi za igru na zatvorenom, u londonskoj areni „O2”.

Igrom slučaja, poeni iz Pariza izvešće u prvi plan drugog tenisera Srbije svih vremena, Janka Tipsarevića. Pošto je trka za prvo mesto završena, glavni ulog je ona za osmo mesto u Londonu, gde Tipsarević trenutno vodi. Prošle godine je učestvovao kao rezerva, pobedio Đokovića i umalo propustio polufinale, a sada je pred velikim uspehom – ne samo za sebe već i za srpski tenis – da bude drugi direktni učesnik iz naše zemlje.

Mesta u finalu obezbedili su: Đoković, Federer, Marej, Ferer, Berdih i Del Potro, a Conga je gotovo nedostižan, sa 500 poena više od Tipsarevića, kome je put do osmog mesta otvorio Nadalov otkaz. Redosled je: Tipsarević 2.820, Gaske 2.515, Almagro 2.435, Monako 2.350, Raonić 2.290, Izner 2.215, Čilić 2.210 poena, itd.

Posle nesigurne igre upravo u delu sezone koji ga je prošle godine vinuo u orbitu, za Tipsarevića je od ogromnog značaja već prvi meč, najverovatnije protiv Aleksandra Dogopolova, nedavnog finaliste u Valensiji.

I Đoković će imati težak uvodni meč u ovom periodu mogućeg opuštanja. Za mesto sa druge strane mreže boriće se Fernando Verdasko i Sem Kveri. Potom bi u trećem kolu mogao da igra prvi put sa Milošem Raonićem, a već u četvrtfinalu sa zahuktalim Huanom Martinom del Potrom.