Битка за осмо место, а не за прво

На почетку ове драматичне тениске сезоне мало ко је очекивао да ће последњи од девет годишњих мастерс-турнира да буде – најмање узбудљив. Низали су се блистави периоди велике четворице: Ђоковићева зима, Надалово пролеће, Федерерово лето и Марејева јесен, а онда се нагло рашчистила прашина и све је постало јасно.

Разочарање париских организатора могу да поделе многи, али не и Новак Ђоковић, већ сада учвршћен на врху светске листе, другу годину заредом. Издржавао је падове и оспоравања, играо најмање турнира, а освојио убедљиво највише поена. Идућег понедељка, када се истовремено избришу прошлогодишњи резултати у Базелу, Паризу и Лондону, имаће барем 2.000 поена више од другопласираног Роџера Федерера. Ту разлику не може да покрије ни максималних 1.500 поена, за тенисера који евентуално добије све мечеве на завршном годишњем турниру осморице у Лондону.

Ђоковић није крив за оно што се догодило Надалу и Федереру. И сам је плаћао цех повредама и животним околностима које одлучују у најизједначенијем периоду историје тениса. Оно што је губио због повреда прошле јесени сада му се враћа, а Федерер губи то што је добијао у истом периоду. И да није одустао у последњи час од одбране титуле у Паризу, Швајцарац био имао само пусте наде, а и оне су нестале када је на кућном прагу, у Базелу, изгубио од Дел Потра. Овај отказ је покушај да сачува изгледе за много важнији окршај у Лондону, да још једном његова буде последња:

– Једноставно је превише, предомишљао сам се и борио да ли да ризикујем са мањим проблемима које имам. Веома сам разочаран, прошле године сам у Паризу доживео једну од најлепших недеља у животу, али сам решио да одустанем у последњи час.

И мада Париз више не одлучује о првом месту – ни наредног понедељка ни на крају године – Ђоковић има довољно такмичарских мотива, као и сви његови ривали. Преосталих осам мастерс турнира поделио је са Федерером – по три – и Надалом, коме су припала два. Разлика је у томе што су Швајцарцу и Шпанцу то била једина финала, а наш тенисер их је играо још три и свакако жели четврту титулу, или бар финале. Још је важнији мотив да се на једином дворанском мастерс-турниру припреми за игру на затвореном, у лондонској арени „О2”.

Игром случаја, поени из Париза извешће у први план другог тенисера Србије свих времена, Јанка Типсаревића. Пошто је трка за прво место завршена, главни улог је она за осмо место у Лондону, где Типсаревић тренутно води. Прошле године је учествовао као резерва, победио Ђоковића и умало пропустио полуфинале, а сада је пред великим успехом – не само за себе већ и за српски тенис – да буде други директни учесник из наше земље.

Места у финалу обезбедили су: Ђоковић, Федерер, Мареј, Ферер, Бердих и Дел Потро, а Цонга је готово недостижан, са 500 поена више од Типсаревића, коме је пут до осмог места отворио Надалов отказ. Редослед је: Типсаревић 2.820, Гаске 2.515, Алмагро 2.435, Монако 2.350, Раонић 2.290, Изнер 2.215, Чилић 2.210 поена, итд.

После несигурне игре управо у делу сезоне који га је прошле године винуо у орбиту, за Типсаревића је од огромног значаја већ први меч, највероватније против Александра Догополова, недавног финалисте у Валенсији.

И Ђоковић ће имати тежак уводни меч у овом периоду могућег опуштања. За место са друге стране мреже бориће се Фернандо Вердаско и Сем Квери. Потом би у трећем колу могао да игра први пут са Милошем Раонићем, а већ у четвртфиналу са захукталим Хуаном Мартином дел Потром.