Ahtisari traži "hitnu" nezavisnost Kosmeta

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. marta – Novi status Kosmeta bi "trebalo da bude nezavisnost koja će u početnom periodu biti pod nadzorom međunarodne zajednice", preporučio je specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari u predlogu koji je danas dostavljen članicama Saveta bezbednosti UN. Ovakav njegov stav najavljivan je i proteklih dana, ali je sada ozvaničen. Nagoveštavano je da bi Ahtisari svoj predlog predstavio na sednici Saveta 3. aprila, ali taj termin još nije službeno potvrđen. Među članicama tog 15-članog tela zasad nema saglasnosti. SAD i Evropljani, kako su saopštili njihovi predstavnici, podržavaju Ahtisarijev predlog za "nadziranu nezavisnost", dok drugi prema njemu izražavaju "rezerve različitog stepena". Naročito – Rusija koja zahteva da se pregovori o statusu Kosmeta nastave i predočava da neće prihvatiti nijedno rešenje bez pristanka i Beograda koji je prethodno odbacio Ahtisarijeve ponude, i Prištine koja ih je prihvatila.

Pojedini analitičari sugerišu da protivrečnosti oko Kosmeta izrastaju u poligon globalnog odmeravanja, ako ne snaga a ono argumentacije – oko metoda za rešavanje delikatnog međunarodnog pitanja. Dok Amerikanci pre svih na određivanje novog statusa pokrajine Srbije gledaju kao na "dovršavanje nedovršenog posla na Balkanu" i "jedinstven postupak", mnogi drugi, među kojima i neke zapadnoevropske zemlje, izražavaju nezadovoljstvo prenebregavanjem međunarodnog prava i bojazan da bi nezavisnost Kosmeta mogla da podstakne niz separatističkih pokreta širom sveta.

U takvim diferencijacijama se predviđa "nekoliko meseci intenzivnih konsultacija". Ponajviše – između Vašingtona i Moskve. U opticaju su, pri tom, razne varijante međusobnih ustupaka da bi se došlo do – kompromisa, bar oko dalje procedure. Iz UN se saopštava da je generalni sekretar Ban Ki Mun podržao Ahtisarijev predlog čime je "kosovski statusni proces ušao u odlučujuću fazu.

U predlogu bivšeg finskog predsednika se, najpre, kaže da je nastojao da se pregovorima "dođe do ishoda prihvatljivog za obe strane", ali da su one ostale na "kategorički suprotnim pozicijama". Nikakvi novi razgovori, kaže, ne bi doprineli da se izađe iz tog "ćorsokaka". Zaključio je, stoga, kako je "jedina mogućnost za Kosovo nezavisnost koju bi u početnom periodu nadzirala međunarodna zajednica".

Po njemu je "neizvesnost oko budućeg statusa postala glavna prepreka za kosovski demokratski razvoj, odgovornost, ekonomski oporavak i međuetničko izmirenje". A upozorava da bi odlaganje rešenja "vodilo daljoj stagnaciji, polarizaciji i socijalnim i političkim nemirima".

Autonomija Kosmeta unutar Srbije, za šta se zalaže Beograd, po Ahtisariju "nije održiva". Povratak vlasti Srbije na Kosovo "nije prihvatljiv za veliku većinu ljudi na Kosovu", nastavlja i ocenjuje da "Beograd ne bi mogao da obnovi svoju vlast (na Kosmetu), a da ne izazove nasilni otpor". Podseća, takođe, da je "upravljanje Kosovom i Srbijom poslednjih osam godina bilo potpuno odvojeno".

"Nezavisnost je jedina opcija za politički stabilno i ekonomski osposobljeno Kosovo" – tvrdi dalje Ahtisari". Priznaje, međutim, da su "kapaciteti Kosova ograničeni pre izazovima kakvi su zaštita manjina, demokratski razvoj, ekonomski oporavak i socijalno pomirenje", pa da je i stoga neophodno da "početnom periodu nezavisnost bude pod nadzorom i s podrškom međunarodnog civilnog i vojnog prisustva".

Međunarodni nadzor bi, po njemu, trebalo da se koncentriše, pre svega, na "prava zajednica, decentralizaciju, zaštitu Srpske pravoslavne crkve i vladavinu zakona". I ukazuje da međunarodni nadzor treba da potraje sve dok "Kosovo ne primeni mere predviđene u predlogu". Ahtisari priznaje da "manjine, naročito kosovski Srbi, i dalje žive u teškim uslovima".

Predlagač naglašava da je "Kosovo jedinstven slučaj koji zahteva jedinstveno rešenje". I – da "neće stvoriti presedan za druge nerešene konflikte". Status Kosova "mora da bude hitno rešen" – smatra Ahtisari i ponavlja da to treba da bude, po njemu – "nezavisnost koja bi u početnom periodu bila pod međunarodnim nadzorom". U završnom delu svojih preporuka, na tri i po kucane stranice, on poziva SB UN da podrži njegov predlog kojim se "zaključuje poslednja epizoda u raspadu bivše Jugoslavije".

M. Pantelić

--------------------------------------------------------------------------

Moskva: Nastaviti pregovore

Moskva – Rusija je za nastavak pregovora i diplomatskih napora radi postizanja kompromisa o statusu Kosova, izjavio je juče zvanični predstavnik ruskog MIP-a Mihail Kaminin. Prema saopštenju ruskog MIP-a, Kaminin je rekao da će SB UN prvo razmotriti plan Ahtisarija, a da je za april predviđena diskusija u SB o tom predlogu, posle čega će biti razmatrani i konkretni predlozi zainteresovanih strana.

Moskva nije isključila ni smenu Ahtisarija, navodeći da specijalni izaslanik UN nije uvažavao stavove Beograda, već se orijentisao na "suverenizaciju" Kosova.