Poslanik slobodan, stranka vlasnik mandata

Ustavno rešenje po kojem je, mada to izričito ne piše, stranka vlasnik poslaničkog mandata, dobro je i primereno našim uslovima, jer sprečava bilo kakvu "trgovinu" mandatima i prekrajanje izborne volje građana, stav je većine predstavnika poslaničkih grupa u srpskom parlamentu, povodom nedavno iznete primedbe Venecijanske komisije da ova odredba predstavlja kršenje slobode poslanika. Svi se, takođe, slažu da još neko vreme položaj poslanika mora biti regulisan, ovako kako je propisano Ustavom.

Prema "spornoj" ustavnoj odredbi, "narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran". Ovo rešenje, kad se pisao novi ustav, bilo je lako i brzo usaglašeno i svi su ga "preveli" kao "sredstvo" kojim se sprečava trgovina mandatima, "jer mandati pripadaju strankama".

Međutim, odmah po usvajanju Ustava, iz OEBS-a je sugerisano da se ova odredba izmeni, jer nije u skladu sa evropskim standardima po kojima, kako je istaknuto mandat pripada poslaniku.

Prva najava inicijative za izmenu Ustava stigla je iz poslaničkog kluba Liberalno-demokratske partije. Član tog kluba i funkcioner Građanskog saveza Srbije Ivan Andrić izjavio je Tanjugu da će ta poslanička grupa pokrenuti tu inicijativu čim bude konstituisana Skupština.

Prema njegovim rečima, najveće zamerke odnose se na položaj Vojvodine i nedostatak demokratičnosti novog političkog sistema, vezanog pre svega za pitanje vlasništva nad poslaničkim mandatima.

Međutim, u ostalim većim parlamentarnim strankama nema volje za izmenu odredaba o mandatima.

Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, smatra da je rešenje o mandatima izvanredno. "Mandat pripada poslaniku, a on ima pravo da ga stavi stranci na raspolaganje, što je logično kad imamo proporcionalni izborni sistem. Što se tiče primedbi Venecijanske komisije, pa nećemo da menjamo Ustav da bismo dozvolili trgovinu živim ljudima u parlamentu".

U Demokratskoj stranci nam je nezvanično rečeno, da još nisu videli kompletan izveštaj Venecijanske komisije, ali i da je pomenuto rešenje o mandatima doneto zbog ranijih iskustava sa "trgovinom mandatima".

Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, kaže da u našem društvu još nisu stvoreni uslovi za neko drugačije rešenje o poslaničkim mandatima. On dodaje: "Nisam previše srećan zbog te ustavne odredbe, ali sam bio mnogo manje srećan zbog svega što se u parlamentu događalo i što je dovelo do takvog rešenja. Podsećam i da su sve veće parlamentarne stranke u to vreme, a nije drugačije ni danas, bile apsolutno za uvođenje te odredbe, dakle ona ima politički legitimitet, a, s obzirom na rezultate referenduma, i narodni legitimitet, prema tome nema razloga da se žuri sa promenama".

Prema rečima Suzane Grubješić, člana Predsedništva G17 plus, ovakvo rešenje usvojeno je u iznudici: "Stranke izlaze na izbore, one investiraju u kampanju, imamo proporcionalni sistem i logično je da one raspolažu mandatom. U ovom trenutku to je najbolje rešenje". I Grubješićeva podseća da je po Ustavu poslanik slobodan da stavi stranci mandat na raspolaganje, a svi poslanici potpisali su, kako kaže, "Ugovor o međusobnim obavezama stranke i poslanika". Prema ugovoru poslanik se obavezuje da će "neopozivo staviti stranci mandat na raspolaganje, da će sprovoditi odluke Predsedništva stranke, da će stranku na najbolji način predstavljati u parlamentu, da će redovno prisustvovati skupštinskim sednicama i da neće pristupiti drugom poslaničkom klubu".

I Žarko Obradović, potpredsednik SPS-a, smatra da je ustavno rešenje o položaju poslanika dobro, odnosno da još nisu sazreli uslovi za neko drugačije rešenje.

Balint Pastor (SVM), šef poslaničke grupe manjina, kaže, međutim, da bi trebalo promeniti mnogo odredaba iz Ustava, ali "potrebno je da se prvo konstituiše skupština do kraja, da se izabere vlada, pa ćemo o svemu razgovarati".

Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i šef poslaničkog kluba "Vojvođanski poslanici", kaže da je on za donošenje novog ustava. On dodaje: "Ovaj sadašnji Ustav je skandalozan, naročito je katastrofalno regulisan položaj Vojvodine. Sve primedbe koje je iznela Venecijanska komisija vrlo su blizu onim primedbama koje smo mi iznosili".

Podsećamo da su, gotovo, sve stranke pre donošenja novog Ustava bar jednom tražile da se nađe rešenje koje bi sprečilo "pretvaranje skupštine u pijacu i poslanika u trgovce". Treba, takođe, reći da samo u prva dva višestranačka saziva srpskog parlamenta, problem "trgovine mandatima" nije bio naročito izražen. U svim drugim sazivima, zahvaljujući "vlasništvu nad mandatom", poslanici su "pretrčavali" iz jedne u drugu stranku i tako potpuno menjali izbornu volju građana. Tako je, na primer, 1994. godine, Nova demokratija, koja je u skupštinu ušla na listi SPO-a, formirala vladu sa socijalistima. U prvom postpetooktobarskom sazivu, DOS je sebi produžio vlast zahvaljujući socijalisti Branislavu Ivkoviću, koji se, sa još šest poslanika izdvojio od SPS-a, a u prethodnom sazivu vlada Vojislava Koštunice opstajala je zahvaljujući dvojici Bošnjaka koji su ušli u parlament na listi opozicionog DS-a.