Istorijska medalja, ili priča o upornosti

Nedavno, prvi put na Svetskim prvenstvima u triatlonu na jarbolu kraj pobedničkog postolja zavijorila se zastava Srbije, prvi put reprezentativci Srbije osvojili su medalju.

Istina, nije to učinjeno u najjačoj konkurenciji i medalja nije zlatna, ali srebro u paratriatlonu koje je izborio Čačanin Lazar Filipović, zajedno sa svojim partnerom i trenerom Kragujevčaninom Markom Pavlovićem je plod istinskog podviga, neverovatne upornosti i želje za uspehom.

Samo nedelju dana pred polazak na Novi Zeland, u Ouklend kada je jedva obezbeđen novac za put i učešće na Svetskom šampionatu, 22-godišnji Lazar Filipović je na treningu pao sa bicikla i doživeo ozbiljne povrede koje bi svakog odvojile od treninga, a kamo li od napornih takmičenja kakva su triatlonska, bar na dva meseca. Filipoviću je naprslo rebro, povređena ključna kost, a zadobio je prelom šake. Ipak, to ga nije zaustavilo.

Uz podršku porodice i „saglasnost” dr Zorana Maričića, gips na zglobu šake zamenio je specijalnim bandažem i otputovao preko sveta da bi u Ouklendu startovao u paratriatlonu koji se sastoji od plivačke deonice duge 750 m, biciklističke od 20 km i atletske od 5 km.

U priči o Lazarevoj upornosti važna je i činjenica da mu je vid oštećen 95 odsto, ali da ga to nije sprečilo da se od najranijeg detinjstva bavi sportom. Za podvig na Novom Zelandu i srebro u trci u kojoj je nadmašen i branilac titule prvaka sveta

zaslužan je i njegov prijatelj i „pilot” Pavlović, jer ne treba zaboraviti da njih dvojica plivaju uporedo dok su im povezani zglobovi na po jednoj nozi, da zajedno voze tandem i da trče „spojenih” ruku.

Njihov uspeh nije ostavio ravnodušnim pripadnike naše dijaspore, uostalom paroh Sava Antić im je organizovao besplatan boravak u domu naših iseljenika, a za bodrenje korišćena je zastava Srbije duga sedam metara.

Iako se Filipović i Pavlović tek dve godine bave paratriatlonom ovo im nije prvi veliki uspeh. Već u debitantskoj sezoni na Evropskom prvenstvu u Španiji osvojili su zlato, a ove godine šampionat Starog kontinenta u Izraelu doneo im je „samo” srebro, možda i zato što je Lazar Filipović želeo da učestvuje na Paraolimpijskim igrama u Londonu u svom osnovnom sportu – biciklizmu. Njime se bavi od desete godine. Počeo je u čačanskom Borcu u kojem je njegov deda Boža dugogodišnji funkcioner, pre pet godina na predlog nekadašnjeg šampiona Miće Brkovića počeo je da vozi tandem, što je parabiciklistička disciplina, i u njoj je višestruki državni prvak i osvajač medalja na trkama Evropskog kupa, a po odlasku na školovanje u Kragujevac postao je član Radničkog u kojem druguje sa Markom Pavlovićem.

Ali, time se priča o upornosti Lazara Filipovića ne završava. Početkom godine, zajedno sa Goranom Filipovićem, slabovidim atletičarem iz kragujevačkog Radničkog za deset dana pretrčao je deset punih maratona trčeći od Kragujevca do Mostara (422 km)...

Ž. B.