Tri knjige o tri rata

Prokuplje – Svojevrsne spomenike učesnicima tri rata na početku prošlog veka podigli su svojim knjigama Mirko Dobričanin i mr Radoje Kostić.

Vojni istoričar Mirko Dobričanin objavio je monografiju o „Gvozdenom puku” u izdanju Društva istoričara Srbije, „Socijalne misli” i „Interpresa”. Na preko 500 stranica dat je pregled ratnog puta puka, od njegove mobilizacije 1912. godine, preko učešća u Prvom i Drugom balkanskom ratu, do bitaka na Drini, Ceru i Kolubari, na Solunskom frontu i za oslobađanje gradova – sve do Kikinde u Prvom svetskom ratu, pa do preuzimanja uloge Kraljevske garde. Knjiga sadrži niz originalnih fotografija i dokumenata, od kojih se mnogi prvi put pojavljuju. Ovo je, može se slobodno reći, pravi pisani ep o junačkoj borbi Topličana, Jablaničana i Zaplanjaca, koji su činili ovaj puk. Date su i dramatične slike bitaka koje su odlučivale sudbinu zemlje, junaštvo pojedinaca od redova do komandanata, među kojima i dve junakinje: Srpkinja Milunka Savić i Engleskinja Flora Sandes. Posebno je opisana pogibija komandanta puka Milivoja Stojanovića, koji je, iako teško bolestan, komandovao „Juriš! Za mnom!” i među prvima pao u Kolubarskoj bici, ali je puk osvojio važnu kotu i obezbedio pobedu srpske vojske. Njemu i njegovim borcima je Binički posvetio „Mrš na Drinu”.

Mr Radoje Kostić, u knjizi „Besmrtnici Gvozdenog puka”, u izdanju Narodnog muzeja Toplice, dao je spisak, poginulih i nosilaca najviših odlikovanja – „Karađorđeve zvezde” i „Medalje Obilića”. Na osnovu dugog i mukotrpnog istraživanja, Kostić je uspeo, kako kaže, da sakupi podatke za oko 80 odsto učesnika ratova 1912–1918. godine. Dato je, po imenu i prezimenu, ko je gde, kada i kako poginuo. Kad se sve sabere, dolazi se do neverovatnih podataka: u Kumanovskoj bici u toku dva dana poginulo je 80, u borbama za Prilep 160, a za Bitolj čak 245 boraca, a u kratkom Drugom balkanskom ratu palo ih je 228. U Prvom svetskom ratu, samo u toku 1915. godine život je položilo 520 Topličana, a autor je uspeo da nađe podatke za 350. Ovde su i imena sahranjenih u „Plavoj grobnici”, na Zejtinliku, u Alžiru, Tunisu...

– Srbija, na žalost, ni posle jednog veka, nije uspela da popiše svoje žrtve u oslobodilačkim ratovima, u kojima je dala čak 28 odsto svog stanovništva i posle kojih je ostalo 6.675 siročića, a čak 2.446 bez oba roditelja, kaže za „Politiku” mr Radoje Kostić.

Drugi deo knjige sadrži popis nosilaca najviših odlikovanja – „Karađorđeve zvezde” i „Medalje Obilića”. Od 243 dobitnika njih 36 je najviše odlikovanje dobilo dva puta, a od 540 odlikovanih zlatnom medaljom „Obilića” 35 je dobilo dva, a četiri i tri puta.

Druga Kostićeva knjiga pod naslovom „Niški oficiri pali u ratovima 1912–1918” u izdanju Centra za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Nišu, daje iscrpne biografije za 113 oficira koji su svoj život položili za konačno oslobođenje od Turaka i u velikim bitkama Prvog svetskog rata. Najmlađi među njima, sa samo 22 godine, bio je Dušan Cvetković, stariji brat kasnijeg predsednika vlade Dragiše, a najstariji major Đorđe D. Đorđević koji je imao 57 godina. Gotovo svaki od njih imao je istovremeno i slavni i tragični životni put. Nišlije su dale i prve pale junake u vazduhoplovstvu – pilota Ljubišu Pavlovića, u artiljeriji pukovnika Ivana Pejovića, u sanitetu Božidara Zanfta, u sveštenstvu Luku Marjanovića, a, svakako najpopularnijeg u pešadiji Milutina Mitića... Svaka od ovih biografija data je sa vojničke i istorijske uloge, ali sagledana i sa one ljudske strane. Otuda će ova knjiga sigurno naći mnogo čitalaca.