Sam svoj gazda, a ne može da dobije kredit

Posao bez radnog vremena i zahtevnog šefa čest je izbor ljudi sa specifičnim zanimanjima koji odbijaju da budu zarobljeni u kancelariji. U današnjoj ekonomskoj klimi mnogi su iz nužde prešli u „slobodne strelce”, pa se procenjuje da oni čine trećinu radne snage u SAD, ali i u Sloveniji.

U svetu su poznati kao frilenseri – u prevodu honorarci, tezgaroši ili jednostavno: slobodnjaci. Kod nas su nevidljivi u zakonu i statistici. Većinom rade u sivoj zoni. Jedina grupa za koju postoje podaci jesu novinari, među kojima je 60 odsto frilensera.

Kakva su njihova prava i položaj, kakav im je trenutni status u Srbiji, koliko su na gubitku oni, a koliko država i kako da naplaćuju svoj rad, plaćaju poreze i doprinose i ostvaruju pravo na kredit, penziono i zdravstveno osiguranje? Odgovor na ova i druga pitanja, koja u međuvremenu mogu da postave putem sajta qaconference.com, dobiće na konferenciji koja će 22. novembra biti održana u Kulturnom centru Grad.

– Projekat „Budi frilenser” treba da doprinese većoj otvorenosti Srbije i tolerantnosti društva u kom živimo, da informiše o pravima, odgovori na pitanja i probudi preduzetničku inicijativu frilensera – kaže Jasmina Kosovac-Dragić koja se dugo bavi ovom problematikom. 

Frilenser je osoba koja svojim radom stvara materijalno ili nematerijalno dobro i daje mu neki svoj pečat. To su obično glumci, novinari, prevodioci, dizajneri, savetnici, arhitekte...

Isidora Minčić prešla je u slobodnjake 2004. kada je ostala bez posla u jednoj distributerskoj kući. Od tada radi kao prevodilac sa italijanskog i engleskog i kao najgoru stranu ovakvog statusa ističe nesigurnost.

– Posla ima zavisno od perioda, ove godine na primer za 50 odsto manje nego prethodne. Za svaki angažman potpisujem autorski ugovor. Na poslodavcu je da uplaćuje doprinose. Proveravala sam u fondovima i uvidela da uplaćuju. Najveći problem mi je bio zdravstveno osiguranje, ali sam bila uporna i rešila ga, a znam da mnogi nisu. Drugi problem je što kao nezaposleni ne možemo da dobijemo kredit. Čak smo i sa vizama imali problema – ističe Isidora.

Na konferenciji će svoja iskustva izneti i Miljana Nešković, koja radi kao modni novinar frilenser.

– Upoznajući kroz ovaj posao mnoge velike firme shvatila sam da ne želim da budem deo takvih kompanija. U mnogim kućama, posebno izdavačkim, vlada atmosfera pritiska i straha koja gasi kreativni potencijal. Ne možete da budete dobar novinar, fotograf ili dizajner ako vam neko stalno preti otkazom, ako ste stegnuti ili uplašeni – kaže Miljana.

Kosovac-Dragić smatra da posao frilensera može da bude najbolji na svetu ako za rezultat ima adekvatnu naknadu u novcu, jer slobodnjaci organizuju rad onako kako njima odgovara.

– Znanje i način rada su najbolje alatke slobodnjaka. Nažalost, u Srbiji status frilensera u zakonskim propisima teško može da se prepozna – kaže Kosovac-Dragić, jedan od osnivača udruženja „Pravo da znam” koje je započelo projekat „Budi frilenser”.

Ovaj projekat je proistekao iz želje da se oblast postojanja i delovanja frilensera u Srbiji uredi po sličnim principima kao u zemljama Evrope i da se oni bolje upoznaju sa administrativnim procedurama vezanim za ovu oblast.

– To je velika populacija, ali nemaju dovoljno informacija, ne znaju gde da ih pronađu, a nisu ni dovoljno motivisani, jer ne očekuju da će imati za rezultat svog angažmana kolektivno dobro.

Kao jedan od velikih problema frilensera ona ističe velike poreske obaveze.

– Oni hoće da plate obaveze državi, ali velika su zahvatanja. Nikakve šanse nemaju da dobiju kredit, nemaju status zaposlenog niti adekvatno zdravstveno osiguranje. U Nemačkoj, na primer, imaju pravo na naknadu za bolovanje do 30 dana. Kod nas, zdravstveno osiguranje stiču samo tokom trajanja ugovora – ističe Kosovac-Dragić koja će biti jedan od predavača na predstojećoj konferenciji.