Potresne dijagnoze

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. marta – Bespoštedni stranački obračuni ovde su za trenutak ustuknuli pred vanrednom potrebom da se – održe molitve za zdravlje ne samo sopstvenih nego i rivalskih kadrova. Do neuobičajenog solidarisanja među konkurentskim taborima došlo je povodom gotovo istovremenog objavljivanja vesti o neizvesnim sudbinama istaknutih pojedinaca obeju strana.

Republikanski portparol Bele kuće Toni Snou (51) prvo je pozvao na molitvu za ozdravljenje Elizabet Edvards (57), supruge Džona Edvardsa, demokratskog pretendenta za predsednika SAD. Juče je taj par svoju molitvu posvetio ozdravljenju Snoua. I Toni i Elizabet dobili su, naime, gotovo istovetne potresne dijagnoze: oboma se vratio rak, posle operacija i tretmana koji su ih držali u uverenju da su "trajno izlečeni"… "Duga senka kancera nadvila se nad politikom", kako u nadmetanjima za Belu kuću tako i u njoj samoj – konstatovala je agencija Asošiejtid pres (AP) u analiziranju potresnog fenomena. U skladu sa ovdašnjim običajem da se obelodanjuju privatna iskušenja javnih ličnosti, ovaj prikaz podseća da rak prilično često napada političke vrhove.    

Navodi se, tako, da su s tom vrstom izazova suočena i dva glavna republikanska kandidata za mesto koje sada drži Džordž Buš mlađi. Bivši njujorški gradonačelnik Rudolf Đulijani je imao rak prostate, a senator iz Arizone Džon Mekejn rak kože. Obojica su, kao i mnogi drugi koji su preživeli tako teška iskušenja, izloženi riziku povratka oboljenja – napominje AP u prilično detaljnom razmatranju vrlo delikatne materije.

U istoj analizi se tvrdi i da su poslednja četiri predsednika SAD imala "dodir s kancerom", lično ili u porodici, kao i da su od te vrste bolesti nedavno preminuli predsednik Vrhovnog suda i jedan kongresmen.

Sledi sažeta hronika pomenutih izazova s kojima su bili suočavani šefovi Bele kuće i njihovi najbliži.

Ronald Regan (koji je vladao od 1981. do 1989. godine) operisao je kancer debelog creva, kože i prostate, a rak je odneo život njegove kćerke Morin. Malignitet je uklonjen i s lica Džordža Buša starijeg (1989–1993), a leukemija je usmrtila njegovu kćerku Robin. Bilu Klintonu (1993–2001) je otklonjena "pretkancerozna ozleda nosa", po odlasku iz Bele kuće i kancerozna izraslina na leđima, a njegova majka je 1994. umrla od raka dojke. Sadašnjem predsedniku Bušu su 2001. na početku prvog mandata (drugi mu traje do 2009.) odstranjene "tri potencijalno kancerozne ozlede na licu", a njegovoj supruzi Lori je prošle godine uklonjeno malo maligno tkivo na cevanici.

Slični problemi zadesili su i aktuelnog potpredsednika Ričarda Čejnija. Zabeleženo je, naime, da je svojevremeno imao rak kože…

Vlast, dodaje ekspert AP, očigledno ne štiti od opake bolesti. Kancer napada sve slojeve društva, kaže Durado Bruks iz Američkog društva za borbu protiv raka.

Otpor opakoj bolesti nije, međutim, ujednačen, upozorava ta organizacija. Njeno istraživanje pokazuje da je među onima koji požive još pet godina, za 10 odsto manje ljudi u siromašnim nego u bogatim okruzima.

Za pojedine terapije potrebno je da se plati i po 4.400 dolara mesečno, izveštava televizija Si-Bi-Es. Na takve tretmane, dodaje se, Amerikanci godišnje potroše 78 milijardi dolara. Cene nastavljaju da rastu, što posebno opterećuje više od 40 miliona Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja.

Najnovije drame podstakle su, uz istorijska podsećanja na sudbine u  političkim vrhovima, i sistemska preispitivanja. Treba poboljšati medicinsku preventivu – sugerišu stručnjaci. Državni budžet je, međutim, prilično istanjen, naročito izdacima za velike spoljne, vojne operacije…

Odluka Edvardsovih da nastave predsedničku trku, uprkos Elizabetinoj bolesti, doživljena je kao akt hrabrosti i primera koji podstiče na promene društvenih prioriteta. Javlja se i da su prilozi njihovoj kampanji naglo porasli posle obelodanjivanja teških iskušenja koja su ih snašla.

List "Ju-Es-Ej tudej" prenosi da, po poslednjim evidencijama, od kancera boluje – oko 11,7 miliona od ukupno 300 miliona stanovnika SAD. Prema dostupnim statistikama, od raka godišnje umre oko pola miliona Amerikanaca.

Stručnjaci tvrde da bi broj žrtava bio osetno smanjen kada bi se bolest blagovremeno otkrivala. Za to je, smatraju, neophodno preusmeravanje postojećeg "toka stvari", tako da svima bude dostupnija – redovna i odgovarajuća kontrola zdravlja.