Listinzi Vučićevih razgovora nisu prosleđeni MUP-u

Ko god da je tražio uvid u listinge razgovora Aleksandra Vučića, šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, nije u tome uspeo. Dosad se u javnosti nije znalo da li su oni koji su tražili Vučićeve listinge uspeli u svojoj nameri, tačnije – saznali s kim je potpredsednik vlade komunicirao i gde se kretao, ili su osujećeni pre toga. Izvori našeg lista, upućeni u istragu celog slučaja, tvrde da je pokušaj preuzimanja listinga Vučićevih poziva, osujećen pre nego što je „Telekom Srbija”odgovorio na zahtev zasad nepoznatog inspektora MUP-a Srbije.

BIA koja je otkrila ovaj pokušaj, hitroje reagovala i zabranila prosleđivanje tog listinga.

Izvori „Politike” nisu želeli da otkrivaju način na koji je otkriven pokušaj uzimanja Vučićevog listinga pre nego što su ti papiri i izdati, ali dobro upućeni sagovornici našeg lista tvrde da se time pokazalo da dobro funkcioniše sistem kontraobaveštajne zaštite koji BIA sprovodi. Najverovatnije je, kaže sagovornik „Politike” inače penzionisani kontraobaveštajac, ceo pokušaj otkriven pomoću takozvanog sistema zvona.

Taj sistem zvona funkcioniše tako što se u njemu nalaze svi brojevi telefona štićenih državnih funkcionera. Kada neko proba da proveri broj telefona funkcionera ili neki drugi podatak o njemu, kao što su listinzi poziva i bazne stanice na osnovu kojih je moguće da se prati nečije kretanje, sistem onda sam reaguje i alarmira službe zadužene da se staraju o bezbednosti. Na taj način se istog momenta zna da neko hoće da proveri podatke koji bi mogli da ugroze bezbednost ili naruše privatnost štićenog funkcionera.

Naši izvori bliski istrazi tvrde da još nije poznato ko je i zbog čega tražio uvid u listinge Vučićevih poziva i podatke gde se on sve kretao. U prvim momentima se mislilo da je sve urađeno po nalogu Rodoljuba Milovića, načelnika Uprave kriminalističke policije. Njegove „kolege” zadužene da istraže ovaj slučaj pitale su Milovića, kada je sve otkriveno, da li je on potpisao sporni nalog, na šta je on odgovorio da je taj dan bio na bolovanju i da je moguće da je neko zloupotrebio faksimil njegovog potpisa. Potom je Milović sam napisao zahtev „Telekomu” da mu dostavi pisani nalog sa njegovim potpisom, kako bi utvrdio ko je od njegovih podređenih tražio sporne podatke, ali mu iz „Telekoma” nije odgovoreno. Kasnije je „Telekom” ipak odgovorio na zahtev Sektora unutrašnje kontrole u kojem je navedeno da takav nalog ne postoji u ovoj kompaniji. Zbog toga, istraga sada proverava da li je bilo zloupotrebe položaja, odnosnoda li je neko falsifikovao nalog. Druga mogućnost koja se ispituje jeste proveravanje da li je možda neka služba unutar bezbednosnog sistema Srbije tražila podatke o Vučićevim pozivima i kretanju bez ikakvog naloga. Takvu mogućnost, da traži podatke od operatera mobilne telefonije, bez potpisanog naloga, prema pravilima, ima samo Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a. Ne zna se da li su oni to i tražili.

Pored slučaja sa Vučićem, proveravaju se i modaliteti koji su korišćeni u prošlosti da bi ljudi bili prisluškivani, za šta su korišćeni ti podaci, kao i ko je sve prisluškivan.