I Srbija obeležava Dan primirja

Kada se srpska vojska razmestila na liniji Solunskog fronta između 12. aprila i 21. maja 1916. godine, i naredne godine izvojevala pobede kod Gorničeva, osvojila Kajmakčalan,najviši vrh planine Nidže, i oslobodila Bitolj, teško je bilo pretpostaviti da će uslediti njen neverovatan vojni podvig, pravo vojno čudo i da će probiti Solunski front, pošto su savezničke sile, tek u junu 1918. godine, napokon shvatile da Austro-Ugarska više nema budućnost.

Trbuh do tada moćne imperije probijen je baš sa Solunskog fronta, a operacija jepod komandom generala Franše d’Eperea započeta 14. septembra 1918. da bi već u zoru sutrašnjeg dana srpska Druga armija u pešadijskom napadu slomila bugarski otpor na glavnom delu front iotvorila prostor za prodor u Tikvešku kotlinu i dalje u dolinu Vardara, bez zaštićenih bokova.

Ovladavši dolinom ove reke, srpska vojska je razdvojila nesravnjivo moćnije snage neprijatelja na širokom frontu, a Bugarska je kapitulirala u noći između 29. i 30. septembra. Po oceni Lojda Džordža, to je „ubrzalo predaju Nemaca i skratilo ratovanje za jednu godinu”, ali je možda važnije ono što je rekao nemački car Vilhelm II, kada je obavešten da je Bugarska pred silovitim naletom srpske vojske kapitulirala.U jednom telegramu, nemački car se nije libio da iskaže bez zbog takvog razvoja događaja: ,,62.000 Srba odlučilo je ishod rata. Sramota!”

Posle samo mesec i po dana, 11. novembra, kapitulirala je Nemačka, potpisano je primirje, a taj datum se od danas obeležava kao državni praznik i u Srbiji. Za simbol kojim se označava ovaj veliki događaj u evropskoj i svetskoj istoriji, u Srbiji je izabran cvet feniks, Natalijina ramonda, retka vrsta koja raste u predelima istočne Srbije, ali i na Kajmakčalanu, čijim je osvajanjem srpska vojska 1917. godine i daljim operacijama i probojem Solunskog fronta skratila „ratovanje za jednu godinu”.

Sl. Kljakić