Najezda na "Rolan Garos" iz donje klase

Do bleska našeg novog teniskog naraštaja sinonim za uspehe ovog sporta kod nas bio je Slobodan Živojinović, polufinalista Međunarodnog prvenstva Australije 1985. i Vimbldona 1986, i muška teniska reprezentacija, polufinalista Dejvisovog kupa 1988, 1989. i 1991. Tih godina je stasavalo i čudo od deteta Monika Seleš.

Kako diše Živojinović i jugoslovenska ekipa najbolje je znao savezni selektor Radmilo Armenulić koji nalazi zanimljivu vezu između te i sadašnje zlatne žice našeg tenisa.

– Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka razbijeno je uvreženo mišljenje da je tenis buržoaski sport. Od tada je postao sport širokih masa. Tako su pušteni koreni za bum zlatne generacije tog vremena sa Živojinovićem, Prpićem, Orešarom, Ivaniševićem. Da ih gledaju počeli su da dolaze i oni koji do tada nisu ni čuli za tenis. Reprezentacija je sedam godina uzastopce bila među najboljima u svetu, a mlada selekcija tri puta treća. Počele su da se razapinju mreže na fudbalskim i košarkaškim terenima, ispred zgrada i u parkovima.

Armenulić smatra da je tadašnja generacija bila uzor naraštaju koji danas svetla obraz našeg tenisa, a koji potiče iz nekadašnje srednje klase našeg društva.

– Ispostavlja se da rođeni talenti kod nas niču na svakih deset-petnaest godina. U njihovom igračkom i životnom sazrevanju veliku ulogu su odigrali roditelji koji su odlučili da ih "školuju" u inostranstvu. Jedino, koliko znam, Janko Tipsarević nije boravio po inostranim teniskim kampovima, ali je, uprkos svemu, bio najbolji junior sveta. Prethodnih dana se dogodila najezda naših tenisera na "Rolan Garos" ili, grubo rečeno, okupacija Pariza koja je spremana godinama. Uspesi Ivanovićeve, Jankovićeve i Đokovića su zadivljujući. Očekujem da se ta pobednička atmosfera prenese i na mušku i žensku reprezentaciju kojima je takođe mesto u svetskom vrhu.

Armenulić kaže da je, posle teških godina koje su zadesile našu zemlju, tenis odmakao s mrtve tačke u svakom pogledu. Najvažnije je da "skakavci" nisu pojeli svojstveni nam talenat za sport koji se iz pupoljka rascvetao na Međunarodnom prvenstvu Francuske. 

– Kao član Olimpijskog komiteta Srbije svedok sam koliko država u poslednje vreme ulaže u sport. Ni tenis više nije zapostavljen. Teniski savez je dobio novac da gradi nacionalni centar. Đoković s ocem želi da otvori kamp po ugledu na američke i evropske teniske akademije. Iako se stvari kreću napred, nama je jadikovanje svojstveno. Ne treba kukati jer naša zemlja prolazi kroz bolnu tranziciju. Za naš tenis se više ne brinem. Brinem se za košarku.

Armenulić očekuje da će naši najbolji teniseri da nastave da idu napred. To očekujem i od Tipsarevića koji je tapkao u mestu, iako je imao bolji "start" od Đokovića.