U domu Nobelove nagrade

Stokholm – Iako je Švedska domovina prestižne Nobelove nagrade, mladi sve ređe upisuju fakultete na kojima se izučava fizika, hemija ili biologija. Agneta Volin-Levinovic, glavna urednica zvaničnog veb-sajta Nobelove nagrade, kaže da ne zna zašto je to tako, ali da je činjenica da je interesovanje đaka i studenata za nauku iz godine u godinu sve manje.

Agnetu, koja od 1996. godine obaveštava svet o dobitnicima ovog prestižnog priznanja, sreli smo na devetoj „Intelovoj” međunarodnoj konferenciji o uvođenju modernih tehnologija u obrazovanje. Pažljivo je slušala koja su najnovija dostignuća u učionici 21. veka, iako nam je objasnila da ona nije novinar već – inženjer.

– Švedska ima velike naučnike, ali mladima očigledno nedostaju jaki uzori. Oni danas najradije biraju zanimanja koja će im doneti popularnost i vidljivost na televiziji, poput sporta ili novinarstva – kaže Agneta i dodaje da na fakultetima nema školarine, a država daje studentima kredit kojim oni plaćaju troškove života.

Ona je studirala hemiju i mikrobiologiju na Stokholmskom univerzitetu, doktor je nauka i kaže da joj je to bilo najjača preporuka da dobije ovaj posao.

– Veoma je važno je da imate osobu koja je naučno potkovana kada komunicirate sa medijima, dobitnicima, svima onima koji su vezani za ovu nagradu – kaže Agneta i dodaje da na sajtu mogu da se pronađu podaci o svih 800 dobitnika ove nagrade od 1901. godine do danas, uključujući njihove biografije, predavanja, intervjue, fotografije, video-klipove…Ona podseća da se nagrada obično dodeljuje 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti, iako se dobitnici znaju i pre toga.

Nagradu je, podseća sagovornica, ustanovio 1895. godine švedski hemičar, inženjer i pronalazač Alfred Nobel, šokiran zbog načina na koji se koristi njegov pronalazak (dinamit). Svoje ogromno bogatstvo koje je vredelo više od 180 miliona američkih dolara zaveštao je u fond sa idejom da se svake godine nagrađuju pojedinci koji su najviše doprineli razvoju čovečanstva. Jedino se nagrada za mir dodeljuje u Oslu, a ostale u Stokholmu (za hemiju, fiziku, psihologiju ili medicinu i književnost). Svaki laureat dobija diplomu, zlatnu medalju i nešto više od milion dolara, a ceremonija se održava u stokholmskoj koncertnoj dvorani.

Agneta nam savetuje da obavezno obiđemo Stari grad i zgradu nekadašnje Stokholmske berze, u kojoj se nalazi Nobelov muzej, Nobelova biblioteka i Švedska akademija. U muzeju mogu da se otkriju brojni detalji iz Nobelovog života, počevši od njegovog rođenja 1833. godine u Stokholmu, preko života i rada u Parizu, Rusiji, SAD, pa do smrti 1896. godine u Sanremu u Italiji. O čoveku koji je iza sebe ostavio 355 patenata i element sa rednim brojem 102, svakodnevno slušaju posetioci sa svih strana sveta, a naročito su česte posete đaka i studenata.

U muzeju se čuvaju podaci o 800 dobitnika Nobelove nagrade

Po rečima Perine Stjernlof, koja je zadužena za medije, posetioci mogu da zavire u živote velikih naučnika, kao i u njihove pronalaske, počevši od strukture DNK molekula, preko insulina i penicilina do plastike i fotoaparata…

Sastavni deo muzeja je i bistro, u kojem se služi Nobelov sladoled, osmišljen specijalno za banket u Gradskoj skupštini, a koji se služio na svečanostima do 1998. godine. Danas se ova poslastica može pojesti jedino u ovom muzeju, a posetiocima se savetuje da kada ga pojedu, okrenu stolicu na kojoj sede – svaki dobitnik nagrade koji poseti muzej, ovde ostavlja svoj autogram.

U zgradi Gradske skupštine koja po svom izgledu podseća na Duždeovu palatu u Veneciji, nakon dodele nagrade se održava tradicionalni banket koji mogu da prenose samo kamere švedske televizije. Na ovom banketu učestvuje švedska kraljevska porodica, kao i 1.300 gostiju, a kako smo čuli, svaki detalj se vrlo pažljivo planira, od izbora večere od tri jela do boje osvetljenja, nameštaja, čaša i pribora za jelo.

Zahvaljujući gradonačelniku Stokholma, imali smo prilike da obiđemo Gradsku skupštinu i prošetamo Plavom dvoranom, koja podseća na pokriveno dvorište i kojom zapravo dominira crvena boja, kao i Zlatnom dvoranom iznad nje, u koju je ugrađeno čak 18 miliona listića zlata ne bi li se oslikali motivi iz švedske istorije. U Plavoj sali, u kojoj se održava tradicionalni banket, nalaze se orgulje od 10.270 cevi, najveće u Skandinaviji. Osim večere u čast dobitnika Nobelove nagrade, ovde se održavaju i venčanja (duga tri minuta, a kratka minut), a sala se rezerviše mesecima unapred.

------------------------------------------------------------------

Čudesna porodica Kiri

Brižljivi statističari su zabeležili da je do sada četvoro ljudi primilo dva puta ovo prestižno priznanje, a Marija Kiri je jedina osoba koja je Nobelovu nagradu primila u dve različite oblasti (fizika i hemija). Porodica Kiri je jedinstvena po još jednom „detalju”: kući su odneli čak pet nagrada, a među dobitnicima su Marija, njen suprug Pjer, starija ćerka i njen suprug, kao i muž druge ćerke bračnog para Kiri.