NATO vojska krade kulturno blago

Od našeg stalnog dopisnika
Sarajevo, 29. marta – Otkriće dva ilirska broda i veći broj uglavnom oštećenih amfora na području Desilovo u Hutovom blatu kod Čapljine pre nekoliko dana, izazvalo je znatiželju ovdašnje javnosti, ali se ubrzo pokazalo da se već dugo vremena zna za taj lokalitet, koji je bio poznat pre svega "lovcima" na kulturno blago koje nije imao ko da zaštiti. Stručnjaci su, međutim, zbog nedostatak sredstava, zakasnili.

Kad su ličnim angažovanjem prikupili nešto novca i došli na pomenutu lokaciju zatekli su tek mali deo onoga što je skrivala delta Neretve. Najvrednije predmete već je progutalo crno tržište i snalažljivi pojedinci koji su znali da se na tom području ulogore, a onda kao ljubitelji ronjenja pretraže teren i odnese, pre svega, amfore, koje su prodavane i po 3.000 evra, izjavio je Esad Humo, jedan od istraživača pomenutog lokaliteta. Radilo se to i tokom rata, a i proteklih godina, kaže on, uz informaciju da je po jedna amfora dospela u ruke nekadašnjih hrvatskih rukovodilaca Franje Tuđmana i Gojka Šuška.

Za krađu su znali i meštani, ali ko se tome mogao ozbiljno suprotstaviti, izjavio je Milenko Krešić, čije se imanje nalazi u neposrednoj blizini. Mogao je samo da posmatra i kad je u prilici da broji izvađene amfore, a koliko je na sve to imao uticaja, najbolje potvrđuje činjenica da je u nekim prilikama lopove štitila lokalna policija dok su oni obavljali posao. Sada bi vlast, ako je zainteresovana, mogla njih da pita gde su amfore ili drugo arheološko blago sa tog područja. U taj unosan posao uključili su se i pripadnici međunarodnih vojnih snaga još pre deset godina koji su, kako on tvrdi u izjavi za jedan sarajevski list, došli jednom prilikom sa 15 vozila, "opasali" prostor i tu logorovali nedelju dana. Pretraživali su i vadili iz vode šta ih je zanimalo, a kada sam pokušao da ih upozorim ili u tome sprečim, dugim cevima su mi dali do znanja kako da se ponašam. Prijavio sam to lokalnim vlastima, ali nije bilo reakcije, kaže Milenko Krešić. On i njegov otac još pre 20 godina sa tog lokaliteta uzvukli su 20 očuvanih amfora koje su predali Turističkoj zajednici Čapljine, ali i one su tokom proteklog rata nestale.

Iz BiH je tokom minulih 15 godina izneseno ogromno blago, jer je bio veliki broj onih koji su ciljali na takve eksponate, a niko ih nije mogao sprečiti ili zaustaviti na granici , što je i danas slučaj sa međunarodnim vojnim i policijskim snagama koje prelaze granicu bez kontrole. Indikativan je slučaj sa Tjentišta gde je pre dve godine boravila jedinica SFOR-a, a kada su posle njihovog odlaska neki radnici Nacionalnog parka Sutjeska ušli u Muzej Bitke na Sutjesci bili su ne malo iznenađeni – nije bilo ni makete Bitke na Sutjesci iz Drugog svetskog rata, jedinog eksponata koji je preživeo poslednji rat. Maketa je bila velikih dimenzija i ne baš lagana za transport, ali to pripadnicima međunarnih vojnih snaga nije bila prepreka da je odnesu. Radnik iz NP Sutjeska koji se zainteresovao za ovaj slučaj u pokušaju da se ustanovi gde je završila maketa i da li postoji način da se vrati na Tjentište. Umesto da u tome bude podržan, bio je saslušavan u policiji, uz savet da se ne bavi pitanjima koja nisu u njegovoj nadležnosti. Naravno, nikada se nije ušlo u trag maketi, ali se, ipak, zna koja je jedinica NATO snaga prisvojila.