Oprezno sa kreditima

Nacionalni savet za privredni oporavak nedavno je utvrdio predlog kratkoročnih mera za rešavanje problema finansiranja privrede. Iako do kraja prošle nedelje nisu bile upućene Vladi Srbije, pa se ne mogu smatrati konačnim, Stojan Stamenković, saradnik Ekonomskog instituta, ocenio je u poslednjem broju mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” da većina predloga ima za cilj da olakša teško breme nelikvidnosti preduzeća. Savet je predložio devet mera, a većina je usmerena ka stvaranju uslova da se banke privole da više kreditiraju privredu, pa je jedna od njih da se za ostvarivanje tog cilja usaglase mere vlade i Narodne banke Srbije.

Šta to zapravo podrazumeva?

Upućeni tvrde da dominira već više puta ponavljan zahtev, „a najglasniji su krupni poslodavci”, da centralna banka smanji obaveznu rezervu banaka kako bi oni došli do većih i jevtinijih zajmova. Stamenković ne spori da su stope obavezne rezerve u Srbiji visoke, ali napominje da su u prethodnoj deceniji one smanjene za više od 10 procentnih poena.

Da li bi brzo i frontalno smanjivanje obaveznih rezervi smanjilo cenu kredita?

– Odgovor je nedvosmisleno pozitivan – kaže Stamenković. – Pitanje je, međutim, kojom brzinom i kojim intenzitetom ovo treba raditi. Racionalno rešenje je postupnost. I ovu meru treba sinhronizovati sa eventualnim dotokom novog kapitala.

Stamenković smatra da zahtevano smanjenje obavezne rezerve banaka, može, ali ne mora dovesti do povećanja ponude kredita preduzećima. Pored toga, on tvrdi da je neizvesno šta bi preduzeća učinila sa novim kreditima.

Smanjivanje obaveznih rezervi na deviznu štednju stanovništva, u sadašnjim uslovima bilo bi opasno, ukazuje Stamenković, jer bi mogla da se ugrozi njihova stabilnost. Ono je u postojećim okolnostima poželjno samo na uvezena srednjoročna sredstva, koja se mogu očekivati tek kada prođe kriza u evropskom bankarstvu, posebno u zemljama čije banke imaju izražen udeo na našem tržištu.

I predlog da se omogući odobravanje novih kredita za oporavak u skladu sa programom restrukturiranja za Stamenkovića može biti opasan, jer može uvećati problem „moralnog hazarda” koji je bio očigledan pri odobravanju kredita povlašćenim igračima koji su sada nesolventni.

Stamenković smatra da je za povoljnije uslove kreditiranja rešenje u finansijskoj disciplini i boljoj regulaciji platnog prometa, kao i da je važno da se što pre donese zakon o faktoringu. Inače, faktoring omogućava preduzećima da uz diskont prodaju svoja potraživanja – fakture – trećem licu, da bi došli do izvora novca za finansiranje svakodnevnih potreba.

Ontakođeukazuje da je važno da se podstakne kreditna aktivnost banaka, ali oprezno i postupno, kako se ne bi ugrozila makroekonomska stabilnost.

Savet je predložio i da se za učešće na tenderima u građevinarstvu preduzećima,koja zapošljavaju više od 50 radnika i redovno izmiruju obaveze prema državi, obezbedi da država učestvuje sa 50 odsto u garancijama za dobro izvršenje posla i avansnim garancijama.

 – Ova mera je tipično diskriminatorna i verovatno lobirana – primetio je Stamenković.

Sve u svemu, ovaj koncept mera može,ali ne mora,dovesti do povećanja ponude kredita sektoru preduzeća, zaključuje Stamenković. Ako se uz relaksaciju uslova kreditiranja ne povećaju plasmani preduzećima, korist od ovih mera imaće pre svega banke smanjivanjem nenaplativih kredita i potrebnog kapitala. Drugi mogući efekat može biti prelivanje sredstava oslobođenih smanjivanjem obavezne rezerve na devizno tržište i rast tražnje za evrom.

Ostaje, po svemu sudeći, pitanje da li će NBS ostati i posle smene guvernera pri čvrstoj odluci da prezaduženim domaćim privrednicima ne zajmi pare iz maksimalno „relaksirane” obavezne rezerve. Pogotovo onog njenog dela koji ima država, a na koji oni imaju poseban „pik”. Sve po sistemu, što da država po niskoj kamati drži „naše” pare u stranim bankama kada može nama da ih pozajmi, a mi ih okrenemo i posle dve godine – vratimo. Ovakvi i slični zahtevi nisu nikakva novost, a svi raniji slični ustupci završili su se novim dugovima i sve većom besparicom.