Nepravda ujedinila Srbe

Srbiji posle oslobađajuće presude hrvatskim generalima u Hagu predstoji težak period suočavanja sa onim što je učinjeno, ali i propušteno, ocenjuju analitičari, koji očekuju još loših vesti iz Tribunala. Oni, međutim, ističu i da se, nakon dugo vremena, dogodilo da je jedan potez međunarodne zajednice ujedinio sve snage u zemlji u osudi ponašanja prema Srbiji.

Kako je preneo Tanjug, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić rekao je da će Srbija u narednim danima morati da se suoči s nekoliko loših vesti koje će doći iz Ujedinjenih nacija, a prva među njima biće oslobađajuća presuda za Ramuša Haradinaja. Zbog toga će vlada morati dublje da sagleda situaciju u kojoj se zemlja nalazi i povuče drugačije mere.

„Ova vlada će morati da položi jedan ispit i odluči da li će od gubitnika preći kod pobednika ili će i dalje ostati zaglavljena. Bojim se da bi dalje plivanje u etnonacionalizmu dovelo do rasparčavanja Srbije”, kazao je Janji. On, međutim, smatra da je dobro što je premijer Ivica Dačić u subotu razgovarao s visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton, kako bi odložio razgovore o osetljivim pitanjima s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem za januar. Janjić je naveo da je Dačić sa Ešton postigao saglasnost oko toga da se osetljiva pitanja u nastavku dijaloga Beograda i Prištine pomere za januar jer se može očekivati da bi planirani nastavak razgovora u decembru bio u senci oslobađajuće presude za Haradinaja, a koja se očekuje krajem meseca.

Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić ocenjuje da su u petak posle čitanja presude svi u Srbiji bili složni po pitanju nepravde koja je naneta ovom narodu. „Petak je praktično bio dan ujedinjenja za Srbe i svi su, od Fonda za humanitarno pravo do „Dveri”, govorili isto. To se praktično nije desilo veoma dugo. Tako da je nivo osude i razočaranosti neverovatan u Srbiji, koja sada ima obavezu da prestane s kuknjavom i vidi da li se može nešto da uradi na diplomatskom i međunarodnom pravnom planu. I to ne da prema Gotovini i Markaču, već Haškom tribunalu i njegovom kredibilitetu”, kazao je Tanjugu Todorić.

Prema njegovim rečima, postoje mere koje se mogu preduzeti, a jedna je da se povede rasprava u Generalnoj skupštini UN o učinku Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju. „I ukoliko bude te inicijative, biće velikog pritiska - da li formalnog, političkog, otvorenog ili zakulisnog, i možda će se kositi sa napretkom u evropskim integracijama, kao što je to bio slučaj u septembru prošle godine kada je postojala inicijativa da UN povedu dijalog između Kosova i Srbije. Srbija treba da povede diplomatsku inicijativu i to ne s malim brojem zemalja, a koje se ne slažu sa onim što je do sada rađeno, ne samo po pitanju Gotovine i Markača, već i Nasera Orića i Ramuša Haradinaja”, istakao je Todorić.

Upitan kako će sada Srbija proći povodom kontratužbe u sporu s Hrvatskom, a po pitanju optužbe za genocid, Todorić sumnja da sada od pogodbe o povlačenju tužbi Hrvatske i Srbije može nešto da bude. „Sve je sada palo u vodu i više neće biti govora o povlačenju tužbi ni s njihove ni naše strane. Oni će s više žara nažalost ući u argumentaciju sopstvene tužbe tako da mi ne možemo samo da sedimo. Argumenti i dalje stoje i u Međunarodnom sudu pravde verovatno postoje ljudi koji su sablažnjeni argumentacijom žalbenog veća. Zato mislim da naš slučaj i argumenti ne gube na snazi, već da će čak postojati jedna doza spremnosti da se kompenzira nepravda koja je napravljena u petak”, rekao je Todorić.