Vašington prećutao Putinovo ,,ne" za Kosovo

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 30. marta – Odnosi između SAD i Rusije opet se, posle dužeg razvoja, sada zaoštravaju čak toliko da ovdašnji zvaničnici i mediji "ne stižu" da reaguju na svaki ispoljeni slučaj neslaganja između dve sile. U probranom pristupu tim strateškim razmimoilaženjima, vest iz Moskve da je, u telefonskom razgovoru predsednika, Vladimir Putin rekao Džordžu Bušu da se protivi nametanju rešenja za Kosmet, dobila je – jedva primetan publicitet.

Taj dijalog, za koji se iz Kremlja kaže da je održan na predlog Bele kuće, ovde je prikazan agencijskim vestima iz Moskve u kojima je prioritet dat – razmatranju problema oko Irana i plana za raspored američkih raketa u srednjoj Evropi. Dvojica lidera su "razgovarali i o Kosovu" – napomenuo je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Gordon Džondro, bez navođenja pojedinosti.

Iako se radilo o "dijalogu na vrhu" izostali su i detaljniji prikazi i komentari o Putinovom insistiranju da novi status Kosmeta mora da bude prihvatljiv i Beogradu i Prištini. Vašington, kao i Priština, podržava predlog Martija Ahtisarija za "nezavisnost Kosova koja bi u prvo vreme bila pod nadzorom međunarodne zajednice", dok Moskva, kao i Beograd, smatra da treba nastaviti pregovore sve dok se ne nađe kompromis i obostrano podržano rešenje.   

Skromni publicitet kojim je propraćen Putinov izraz neslaganja s Bušom oko Kosmeta, mogao bi se tumačiti – pre kao izraz ovdašnje potrebe da se s Moskvom ne ulazi u nove javne polemike, nego volje da se "nedovršeni posao na Balkanu" gurne na sporedni kolosek vašingtonske, doduše prenapregnute, diplomatije. U odnosima između dve sile "rastu napetosti i podozrenja" a "važan izvor te zategnutosti je američka podrška nezavisnosti Kosova, uprkos protivljenju Srbije i zahtevima Moskve da se nastave pregovori" – prenosi AP ocenu Dimitrija Sajmsa, predsednika Niksonovog centra.  

U izjavi za Glas Amerike, Sajms je juče rekao i da je "rusko korišćenje kosovske karte – simptom, a ne uzrok problema" (u vezama s Vašingtonom) kao i da bi "spor oko kosovskog rešenja mogao da dolije ulje na ono što već tinja u nestabilnim odnosima između SAD i Rusije". Po njemu bi, možda, Beograd i Moskva prihvatili rešenje ako bi došlo do "podele", tako da bi "Srbi zadržali male oblasti na severu Kosova gde su većina i koje ne kontroliše vlada u Prištini".

Zvanični Vašington istrajava na dve teze. Prvo, da je neophodno da se rešenje za Kosmet, na osnovu Ahtisarijevog predloga, nađe "do leta" ove godine. Drugo, da predstoje "intenzivne konsultacije" s članicama i Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN, a pogotovu s Rusijom. Smer tih kontakata nagovešten je – i akcentima, objavljenim i neobjavljenim, u razgovoru Buša i Putina, u čijim se ličnim odnosima ispoljava, kako sugerišu analitičari, veća doza poverenja nego u složenim relacijama među zemljama kojima rukovode…