Municija za američko tržište

Užice – Dok ovih dana užička fabrika municije „Prvi partizan” radi žestoko u tri smene šest dana u nedelji, obara proizvodne rekorde i izvozi po celom svetu, a najviše na američko tržište, njen direktor Dobrosav Andrić ne krije zadovoljstvo: – Imam običaj da kažem, malo u šali, ali i zbilji, da smo u SAD pored Novaka Đokovića najpoznatija marka iz Srbije. Jer, ako 100 miliona komada municije u godini plasirate na to tržište i tamo naše proizvode mnogi ljudi koriste, a svako na dancetu metka može da pročita oznaku PPU („Prvi partizan Užice”) i da je to Srbija, jasno je što ovo s ponosom ističem”.

Amerika je, zaista, postala obećana zemlja za užičku streljačku i sportsku municiju. Tamo se, izgleda, puca nemilice, jer se polovina celokupne proizvodnje „Prvog partizana” proda na američkom tržištu. Ova godina je berićetna za fabriku iz Užica: do kraja 2012. biće u njoj proizvedeno 220 miliona komada metaka, što je bezmalo upola više nego prošle godine, uz ostvaren izvoz vredan 60 miliona dolara. Od toga se oko 30 miliona dolara prihoduje u SAD.

– Postali smo brend na tom tržištu, razvili veliki asortiman robe, spojili povoljnu cenu i visok kvalitet. I niko nam nikad nije tamo rekao da neće od nas da kupuje zato što smo iz Srbije. Prvenstveno gledaju svoj ekonomski interes i kvalitet proizvoda. Drugih problema nema. U poslu nas biznismeni smatraju ozbiljnom državom koja ima ovakve kapacitete, a kritičari neka rade svoj posao – kazuje za „Politiku” direktor Andrić koji već 15 godina vodi ovu firmu.

Užička municija uspešno se prodaje i u zemljama Evropske unije, na tržištima Srednje i Južne Amerike, Afrike, Azije, Australije. Ceo svet minus Istok, kako sumiraju Užičani, jer dve velike države istoka – Rusija i Kina nisu kupci, budući da imaju veoma razvijenu ovu vrstu proizvodnje. Najveći evropski kupac je Belgija, s čijom državnom kompanijom „FN Herstal” koja se bavi proizvodnjom naoružanja „Prvi partizan” ima stratešku saradnju: obezbeđuje im municiju za njihove potrebe.

A kad ima posla, raste i proizvodnja u užičkoj fabrici koja trenutno zapošljava oko 1.350 radnika (550 za stalno i 800 po drugim osnovama). Znatno se više proizvodi u odnosu na prošlu, s tim što je obezbeđena potpuna uposlenost i za celu 2013. godinu. Andrić napominje da je ovogodišnji poslovni rezultat „Prvog partizana” rekord rekorda u istoriji fabrike, znatno ispred nekadašnjih rezultata. Nažalost, postojeći kapaciteti su limitirani.

– Veoma smo zadovoljni radom zaposlenih, „Prvi partizan” je uvek bio izvor dobrog majstorskog kadra, što je i danas slučaj. Mana je što imamo stariju radnu snagu, počev od direktora pa nadalje. Naša ideja je, i to već činimo, da svake godine obnavljamo tehnički (majstorski i inženjerski) kadar. Ove godine smo primili desetak diplomiranih mašinskih inženjera i preko stotinu tih, kako mi kažemo, majstorčića, mladih ljudi. Ideja je da iduće godine, u skladu s novim konceptom, potpuno dokompletiramo potrebe u pogledu majstorskog kadra i zaposlimo novih desetak diplomiranih mašinskih inženjera za buduću proizvodnju. Oko 80 odsto sadašnjeg tehničkog kadra, ne računajući mlade, odlazi u narednih deset godina u penziju, znači da moramo da stvorimo buduće zdravo tehničko jezgro fabrike kako bi ona mogla da nastavi kontinuitet poslovnih uspeha – ističe direktor.

Andrić naglašava značajnu pomoć države „Prvom partizanu”, najvećem izvozniku među šest proizvodnih fabrika naše odbrambene industrije. Najpre u efikasnosti kod obezbeđenja izvoznih dozvola, zatim u dobijanju subvencionisanih kredita u iznosu od 600 miliona dinara koji mnogo znače svakom privredniku, kao i u podršci Ministarstva odbrane za sredstva iz Fonda za razvoj od 300 miliona namenjenih investicijama ove fabrike, pre svega za novu proizvodnu halu koja se ovde završava. A na pitanje koliko ih pogađa ekonomska kriza, direktor „Prvog partizana” odgovara: – Ne utiče ona na naše poslovanje drastično. Jedino što osećamo varijacije kursa evra i dolara, budući da to vodi u odstupanja cena materijala. Ako imate veliki ugovoreni posao u jednim uslovima, promene kursa i cene materijala često ga obezvređuju.