Mnogo žrtava firmirane odeće

Novi izveštaj „Grinpisa” o otrovima u odeći vodećih modnih proizvođača nije izazvao reakcije nadležnih agencija, osim na Tajvanu. Komitet za zaštitu potrošača u ovoj kineskoj autonomnoj oblasti najavio je da će razmotriti testiranje odeće španske firme „Zara” i eventualno uklanjanje njihovih proizvoda s polica u lokalnim radnjama, prenela je Kineska novinska agencija.

Komitet će odlučiti kako da postupi posle „Grinpisovog” istraživanja u kom su toksične hemikalije pronađene u devet od deset testiranih uzoraka „Zare”. Hemikalije koje pranjem odeće dospevaju u životnu sredinu, a dokazano je da remete rad hormona i izazivaju kancer, pronađene su i u odevnim predmetima firmi „Mango”, „Beneton”, „Armani”, „Marks end Spenser”, „HM”...

Ovo nije bio prvi izveštaj „Grinpisa” o prljavoj tajni modne industrije koja zapravo odavno i nije tajna. Velike modne kompanije, pod pritiskom da prate trendove, ponude što bolju cenu i zadrže profit, sele proizvodnju u zemlje sa jeftinom radnom snagom i slabim zakonima za zaštitu životne sredine. U tom lancu takozvane brze mode svi snose posledice.

Hemikalije koje se koriste u tekstilnoj industriji nanose štetu planeti, potrošačima koji ih nose, zaposlenima u skladištima, pa čak i dekoraterima izloga, a najviše radnicima u zemljama trećeg sveta koji zbog njih gube zdravlje i život.

U jednom skladištu u vlasništvu švedskog lanca „HM” u Nemačkoj 70 odsto radnika se žalilo na simptome koji bi mogli biti povezani s trovanjem.

Frauke Drisen, zaposlena u „Espriju” na peglanju farmerica iz kojih je isparavao hlor, imala je strašne bolove u plućima. U njenoj krvi je pronađen metilen hlorid koji oštećuje disajne organe, otkriveno je u nemačkoj emisiji koju je 2011. prenela hrvatska televizija. Pomenut je i slučaj dekoraterke izloga u „HM” radnji Julije Nojman koja je obolela od bubrega. U njenoj krvi su pronađeni anilini, sastavni deo azo-boja.

Najveće žrtve brze mode su, međutim, radnici u Kini, Indiji ili Bangladešu koji tu odeću i obuću boje, šiju, lepe...

U Bangladešu je troje radnika na mestu umrlo kada su otvorili uređaj za štavljenje kože. U Daki su hromove soli, koje pri obradi prelaze u kancerogeni hrom šest, i dalje glavno sredstvo za štavljenje. U ovoj zemlji su u porastu i bolesti pluća, jer se tamo preselila obrada džinsa kvarcnim peskom koja daje moderan efekat iznošenosti. Sićušne čestice kvarca ulaze u pluća prilikom obrade specijalnim pištoljem, zbog čega je ova praksa posle nekoliko smrtnih slučajeva zabranjena u Turskoj. U Bangladešu se ovom metodom samo u jednoj fabrici dnevno proizvede 15.000 farmerica za evropsko i američko tržište.

U zemljama u kojima osim razvijene ekonomije postoji i razvijena ekološka svest građana popularni su proizvodi od organskog pamuka. Međutim, neke tkanine ne mogu da se oboje ekološkim bojama, pogotovo ne crnom bojom. Zato se pri testiranju crvenog i u nekim slučajevima crnog tekstila često otkrivaju kancerogene sintetičke boje, otkrili su nemački novinari.

---------------------------------------

Opasne hemikalije i u obući

Nije samo odeća puna hemikalija koje se koriste protiv buđi, za bojenje ili da se tkanina ne gužva.

Jedna Francuskinja je dobila alergijsku reakciju na nove cipele koje nisu bile kupljene u kineskoj, već u renomiranoj radnji za 150 evra. Kada se javila lekaru zaključili su da je dobila alergijsku reakciju na dimetilfumarat (DMF) koji se koristi za uništavanje gljivica i obično se nalazi u kutijama u malim belim kesicama. Ova hemikalija je u Evropi zabranjena (u kesicama je umesto njega silika gel), ali moguće je da su cipele prethodno poprskane DMF-om, jer i u tom slučaju postoji opasnost od alergijske reakcije.