Nije svaki lek "isti, a jeftiniji"

Kakve se opasnosti kriju u rečenici "ovaj lek je isti, a jeftiniji", koju naši apotekari, pa i lekari opšte prakse, izgovaraju propisujući pacijentu jeftiniji lek, jer se on izdaje na recept, odnosno nalazi se na pozitivnoj listi, ne konsultujući specijalistu koji je preporučio baš određeni lek. Istina je da je originalni lek skuplji, ali niko nije izračunao koliko primena neodgovarajućeg leka, samo zato što je on jeftiniji, može da dovede do novih troškova: smeštanja u bolnicu, laboratorijskih ispitivanja, dodatnih skenera i pregleda, odsustva iz škole i s posla...

O opasnostima do kojih može da dođe kada se originalni lek zamenjuje generičkim, takozvanim paralelama, prvi put se u Srbiji javno govorilo nedavno na skupu koji su organizovale četiri velike svetske farmaceutske kompanije: "Glakso Smit Klajn", "Jansen", "Novartis" i "Sanofi-Aventis".

Srbija je, međutim, siromašna država i teško je očekivati da najnoviji i najskuplji lekovi budu široko dostupni, pa su baš iz tog razloga na ovom skupu eminentni stručnjaci izdvojili kategorije bolesnika i bolesti kod kojih je je ovakva zamena nedopustiva.

Profesorka dr Milica Prostran, direktorka Instituta za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, objasnila je da kod nas, kao i svuda u Evropi, postoji veliki pritisak na smanjenje troškova lečenja. Zamena originalnih, skupljih lekova generičkim, jeftinijim može dovesti do velikih ušteda. Generički lekovi su oni koje domaći proizvođači lekova mogu da proizvedu pošto im je istekla patentna zaštita

(najčešće posle pet godina), a mnogo su jeftiniji, jer sadrže efikasne i bezbedne supstance, a proizvođač nema potrebe da radi pretklinička istraživanja. Tu leži i odgovor na pitanje zašto su originalni novi lekovi mnogo skuplji. Cena istraživanja i puštanja na tržište novog leka dostiže sada već 800 milina dolara, a proces, koji je vrlo frustrirajući i rizičan, traje od osam do 12 godina. Pri tome je rezultat, po njenim rečima, neizvestan – samo tri od 10 lekova stignu na tržište, a sedam od 10 lekova nikada ne pokriju troškove koji su uloženi u njihov razvoj. Ipak, novim lekovima uštede se postižu tako što se smanjuju komplikacije i vreme hospitalizacije. Zato u mnogim zemljama strukovna i specijalistička udruženja smatraju da postoje kategorije bolesnika i bolesti kod kojih se lek ne može zamenjivati bez saglasnosti doktora i bez obrazloženja.

Ona je navela primer veoma mladih bolesnika, ili veoma starih ili onih s transplantiranim organima kod kojih bi neodgovarajuća terapija mogla da dovede do katastrofalnih posledica, do odbacivanja presađenog organa.

U ove grupe lekova spadaju antiepileptici, antipsihotici, antiaritmici i lekovi koji se koriste kod pacijenata s transplantiranim organima.

Izlažući kao primer slučaj dvadesetogodišnje devojke koja od 13. godine boluje od epilepsije, a kojoj se zbog prelaska sa originalnog na generički lek stanje koje je bilo stabilno naglo pogoršalo, dr Dragoslav Sokić, sa Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije, rekao je da štednja novca može da bude veoma skupa po zdravlje. Dr Sokić je takođe zatražio da se uvedu red i pravila u ovoj oblasti, jer on ne zna ni odakle dolaze generički lekovi, ni ko ih kontroliše, niti koga može da pita šta da radi kad dođe do pogoršanja...

Takođe, mora postojati institucija koja će se brinuti o sigurnosti i bezbednosti lekova, jer lekari koji svakodnevno rade sa pacijentima znaju za mnogo slučajeva pogoršanja stabilnog stanja pacijenta zbog prelaska na neodgovarajući lek.

Profesor dr Nebojša Jović, s Klinike za neurologiju i psihijatriju, podsetio je da je sa ekonomskog stanovišta jeftina samo antiepileptična terapija koja je delotvorna i bez neželjenih dejstava. Zamena jednog leka drugim samo zato što je jeftiniji neracionalna je ukoliko pacijent oseti pogoršanje i ukoliko se beleži više neželjenih dejstava.