Advertajzing – refleksija društva

Miloš Ilić je švercer. Sam to priznaje. Ali ne klasičan,jer švercuje vrednosti i to one nematerijalne. Izložbakojaćevečerasu 19 satibiti otvorena uGaleriji „Podrum” KulturnogcentraBeograda,govorioovojnjegovojaktivnosti.

Naoko 60 radova,kojejeIlićgodinamastvaraouadvertajzingu, radećizabrojnebrendove, vidljivojeonočemuseposvetioazaštakaže:

– Sve vreme sam bio posvećen jednoj skrivenoj aktivnosti: švercovanju. Provlačio sam sve ono što spada u moj set vrednosti kroz gigantski svet masovne industrije. Pažljivo sam krio verovanje da „javna” umetnost, bilo da je reč o arhitekturi, dizajnu ili advertajzingu, može da bude sila koja menja našu stvarnost nabolje.

Ilić, idejni tvorac i kreativni direktor mnogih projekata, dobitnik međunarodnih nagrada (kanski „Lav” za reklame, „Epika”...), koji od 2011. ponovo živi u Beogradu i radi kao glavni kreativni direktor u agenciji „Luna/TBWA”, publici je predstavljen kroz pojedinačna rešenja, ali i kroz mini-studije, gde se prepliću svi mediji izraza, pri čemu je štampani najprisutniji.

Na prvi pogled, mnogima se čini, ne bez razloga, da komercijalna ili primenjena umetnost ove vrste isključuje sve vrednosti i da je tu da banalizuje poruke koje žive u javnom prostoru.

Međutim, naš sagovornik tvrdi da može da bude i suprotno.

– Slažem se da je većina komunikacije koja se baca na nas iz raznih medijskih kanala nedovoljno dobra, ali to ne znači da ne može da se teži ka drugačijim vrednostima: idejno, strateški, estetski. Posebno su važne vrednosti koje ideja poruke nosi u sebi. Brendovi koji nas okružuju mogu da se udvaraju najnižim vrednostima društva ili da izaberu da budu inspirativni, inteligentni i estetizovani. Zbog toga se i često kaže da je advertajzing odlična refleksija društva koje ga stvara – objašnjava Ilić i dodaje:

– Upravo zato je moj šverc teška borba i, kao što svi znamo, ne uspeva dovoljno često. Ali, kad uspe, tada imate magičnu promenu: društvo je obogaćeno porukom a ne ukaljano. Manipulacija pripada brendovima koji nisu dovoljno inteligentni da bi postali inspirativni.

Ilić se tu ne zaustavlja i zaključuje:

– Verujem da je dužnost agencija da deo kreativnog potencijala daju društvu. Učestvovao sam u mnogim takvim akcijama. U Evropi sam, na primer, aktivno radio za „Amnesti internešenal”, za fondacije koje se bave problemom beskućnika. Nikle su mnoge inovativne delatnosti usmerene ka davanju i promeni društva na bolje. Najčuveniji primeri toga su „Vikipedija”, kokreacija koja je dovela do stvaranja programa „Linuks” i drugi slični projekti.

M. Dimitrijević