Zašto operateri menjaju kanale

Žalbe korisnika kablovskih televizija sve češće su usmerene na čestu i po mišljenju čitalaca „Potrošača” neopravdanu promenu kanala (i njihovog rasporeda) u osnovnim paketima.  

Opredeljenjem za određenog operatera korisnik bira paket koji mu se u tom trenutku nudi, da bi ubrzo shvatio da je ta ponuda podložna promeni. Nedavno nam se javila čitateljka iz Beograda koja je imala primedbu na promenu ponude kanala kod operatera „Ikom”.

– Kada sam se opredelila za Ikom kablovskog operatera bilo mi je važno da u ponudi ima Si-En-En, deca mi žive u Americi i želim da pratim dešavanja. Dakle, dali su mi ponudu, prihvatila sam i potpisala ugovor. Napominjem da stanujem u trospratnici na beogradskom Vračaru, i da sam za razliku od mnogih imala mogućnost da biram operatera – priča naša sagovornica. Ubrzo je, međutim, Ikom iz osnovnog paketa izbacio Si-En-En, a pojavio se novi kanal Al džazira.

– Nisam uspela da dobijem odgovor na pitanje šta je uopšte razlog takvih promena. Zar korisnici nemaju pravo da dobiju ono što su ugovorili da plaćaju? Sada ukoliko želim da promenim operatera, to nosi nove troškove – kaže čitateljka iz Beograda.

U Ikomu nismo uspeli da dobijemo odgovor na ova pitanja. Na njihovoj zvaničnoj internet prezentaciji zaista se može videti da Si-En-Ena nema u osnovnom paketu u Beogradu, ali se zato ovaj program može pratiti u Grockoj, Vinči i Vrčinu. Promena kanala u ugovorenim paketima programa nije retka pojava i dešava se kod svih operatera, ali im propisi,po svemu sudeći, to dozvoljavaju.

U Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (Ratel) navode da operateri koji se bave distribucijom medijskih sadržaja jedino imaju obavezu da prenose program javnog servisa i lokalnih medija (na teritoriji za koju lokalni mediji imaju dozvolu za emitovanje).

– Što se tiče izbora ostalih programa i rasporeda kanala to je stvar poslovne politike operatera – navode u Ratelu.

Zbog čega se operateri opredeljuju za promene i raspored kanala? U PTT KDS ističu da se raspored kanala, odnosno ponuda menja u zavisnosti od tehničkih uslova, prestanka rada kanala, isticanja ugovora, promena u nazivu kanala, kao i dodavanja novih atraktivnih kanala na našem tržištu.

– Promene se dešavaju dva do tri puta godišnje, naravno u zavisnosti od navedenih okolnosti – ističu u službi za odnose sa javnošću u Pošti Srbije.

U Radijus vektoru objašnjavaju da ponuda kanala u osnovnom paketu i njihov raspored zavise od situacije na tržištu, na koju utiču brojni faktori.

– Veliki broj korisnika znači i veliki broj raznovrsnih želja za TV kanalima u osnovnoj ponudi, ali po što nižoj ceni. Sa druge strane, veliki broj emitera takođe ima u interesu da svoje kanale vidi u osnovnoj ponudi, te tako ostvari najveću moguću gledanost, što opet podiže cenu. Na operateru je da nađe odgovarajući balans za tržište na kom posluje – kažu u Radijus vektoru.

Nešto drugačije objašnjenje imaju u SBB-u. Ističu da „zbog uvođenja novih usluga, novih atraktivnih kanala, modernizacije mreže i servisa i ponuda kablovske televizije mora da se menja”.

– S obzirom na to da idemo u smeru digitalizacije televizije, svaki put kada uvodimo kanale u digitalnu ponudu, analogni frekventni opseg mora da se oslobodi. Zbog ograničenja u frekvencijama analogne ponude, moramo da smanjimo broj kanala u analognoj ponudi. Odabir kanala vrši se na osnovu podataka o kvalitetu i atraktivnosti sadržaja – ističu u SBB-u.

Kada je reč o menjanju cena i obaveštavanju korisnika, u Ratelu kažu da su operateri u obavezi da, najmanje mesec dana unapred, na pogodan način (štampanim prilogom uz mesečni račun, SMS-om, štampanom brošurom na prodajnom mestu, na svojoj internet stranici ili info-kanalu, preko sredstava javnog informisanja i slično) obaveste svoje korisnike o nameri izmene uslova pružanja usluge, kao i o pravu pretplatnika na raskid ugovora pre isteka perioda na koji je zaključen.

Prema informacijama koje su nam dostavili neki od kablovskih operatera sa značajnim udelom na tržištu Srbije, za sada nema novih najava o poskupljenju, dok svi ističu da o promenama cenovnika regularno obaveštavaju korisnike uglavnom preko svojih info-kanala i na veb sajtovima.

Što se tiče Beograda cene su uglavnom približne. U PTT KDS mesečna pretplataje 970dinara i u osnovnom paketu postoji 72 kanala.U SBB za analognu TV (osnovna ponuda) mesečno održavanje iznosi 1.036 dinara. U Beogradu SBB ima 66 kanala u analognoj ponudi.

Cena osnovnog paketa za Beograd u Radijus vektoru je995 dinara mesečno, sa uračunatim PDV-om i uključuje blizu 70 TV kanala.

– Ovo je veoma bogat osnovni paket. Poređenja radi, prosečan osnovni paket u Evropi retko kada prelazi 30 ili 40 kanala, dok se njihove cene kreću od 15 do više od 25 evra. To je samo jedna od specifičnosti našeg tržišta u poređenju sa ostatkom Evrope, iako nismo u situaciji da finansijski pratimo takav luksuz – naglašavaju u Radijus vektoru, ističući da svoje potrošače o svakoj promeni cena blagovremeno informiše putem info-kanala i veb-sajta.

------------------------------------------------------------

Tržišno učešće

SBB – 51 %

JP PTT – 9 %

IKOM – 8 %

DIGI SAT – 7 %

TELEKOM SRBIJA – 6 %

KOPERNIKUS TEHNOLODžI – 4 %

RADIJUS VEKTOR – 3 %

OSTALI – 12 %

(*Izvor: Ratel, **Podaci za 2011. godinu)

Za mnoge čitaoce iznenađujuća informacija je da u Srbiji posluje više od 80 kablovskih operatera. Jedan od njih SBB ima 51 odsto tržišnog učešća, pa ima i specifičan tretman kada je reč o formiranju cena.

– SBB, koji je proglašen za operatera sa značajnom snagom na maloprodajnom tržištu distribucije medijskih sadržaja, u obavezi je da cene zasniva na troškovnom modelu i traži saglasnost od Ratela za njihovu eventualnu promenu, svi ostali distributeri slobodno formiraju cene svojih usluga – objasnili su u Ratelu. Sličan status ima i „Telekom” u fiksnoj telefoniji.

-----------------------------------------------------------------------

Žalbe Ratelu

Ukoliko nije zadovoljan uslugom kablovskog operatera, korisnik prvo treba da se obrati operateru i sa njim pokuša da reši problem. Ukoliko na taj način ne dođe do zadovoljavajućeg rešenja, korisnik treba da se obrati Ratelu, na jedan od propisanih načina:

– preko internet šaltera na adresi www.ratel.rs,

– slanjem mejla na [email protected]

– faksom na broj 011-324-2673.

Uz prigovor je obavezno prilaganje dokumentacije o problemu i pokušaju njegovog rešavanja sa operaterom.

-------------------------------------------------------------------

Uglavnom u stranom vlasništvu

Kablovski operateri koji posluju na našem tržištu uglavnom su u vlasništvu stranih kompanija, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.

IKOM:

Suvlasnici Interaktivnih kablovskih objedinjenih mreža (IKOM) su: „Mitton Investments Limited”, „Percolation Trading Limited”, „Ironbark LTD” i „Toforis Holdings Limited”, svi sa Kipra.

SBB:

Preduzeće „Srpske kablovske mreže” (SBB) u stoprocentnom je vlasništvu kompanije „Adria cable” iz Holandije.

Radijus vektor:

Prema podacima APR-a, „Društvo za inženjering, trgovinu i usluge, Radijus vektor” je u vlasništvu Zorana Bulatovića.

Digi sat:

Preduzeće za telekomunikacije „Digi sat” u stoprocentnom je vlasništvu firme „RCS & RDS” iz Rumunije.

PTT:

Javno preduzeće „PTT saobraćaja Srbija” u vlasništvu je Republike Srbije.

Kopernikus:

„Društvo za proizvodnju, promet i inženjering Kopernikus technology” u stoprocentnom je vlasništvu firme „Kopernikus LLC” iz Sjedinjenih Američkih Država.