Sve slabe tačke budžeta

Stojan Stamenković, koordinator istraživačkih projekata mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta smatra da je usvojeni budžet za 2013. godinu skrojen na pogrešnim merama iz Fiskalne strategije za naredne tri godine. Jer, kako reče: Fiskalna strategija za naredne tri godine ne zasniva se na realnim procenama ostvarenog bruto domaćeg proizvoda u prethodnim godinama, ali ni na mogućnostima njegovog rasta do 2015.

U pomenutoj strategiji je zapisano da će dogodine vrednost svega stvorenog (BDP), posle ovogodišnjeg pada od 1,5 odsto, biti veća za dva procenta. U 2014. rast BDP biće 3,5, a četiri odsto u 2015. godini. Cilj fiskalne politike je i smanjenje deficita u državnom i ostalim budžetima naredne godine sa 6,1 odsto na 3,6 odsto, a 2015. na jedan odsto BDP. Javni dug treba da se smanji sa 65,2 odsto BDP, na 58,4 odsto u 2015. godini.

Stamenković, međutim, tvrdi da BDP u prošloj godini nije realno procenjen za jedan odsto, kako se obično računa, već je realno opao u toj godini za oko dva odsto. On je naveo i da je usled optimistično planiranog rasta BDP do 2015. neizvesna putanja smanjivanja budžetskog deficita navedena u Fiskalnoj strategiji, jer se umesto kumulativnog rasta za naredne tri godine od 7,6 odsto, može očekivati samo polovina tog rasta.

On predočava i da do kraja 2015. naše obaveze po prispelim kreditima mogu da budu veće za oko dve milijarde evra od očekivanog priliva kapitala. Prvo, zato što zbog nove evropske regulative finansijskog sektora banke ne mogu uvećavati plasmane, a drugi razlog je što se stopa servisiranja duga Srbije, kao odnos plaćanja glavnica i kamata prema prilivu od izvoza robe i usluga u 2013, penje na 40 odsto. To je daleko iznad prihvatljive stope od 25 odsto, koja ne ugrožava stabilnost u međunarodnim plaćanjima.

Zbog svega navedenog, Stamenković sadašnje kreatore ekonomske politike pita – šta se ostavlja u nasleđe posle 2015. godine?

– Srbija je visokozadužena zemlja, jer je vrednost našeg duga prema inostranstvu u 2011. godini bila 2,1 puta veća od vrednosti izvoza robe i usluga u toj godini, dok je isplata glavnice i kamata iznosila 13 odsto godišnjeg BDP-a – ukazuje ekonomista Mlađen Kovačević. – Zbog toga mora da se zaključi stend-baj sporazum sa MMF-om, koji će verovatno „sugerisati” da se prodaju „Telekom”, Komercijalna banka, Aerodrom, „Energoprojekt”, deo EPS-a itd.

Može li da se izbegne dalja rasprodaja „porodičnog srebra”?

Članovi Fiskalnog saveta su ubeđeni da bi rigoroznijom štednjom država mogla da izbegne rasprodaju. Po njihovom mišljenju, da bi se izbegla kriza javnog duga, potrebno je ne samo zaustaviti, već i potpuno preokrenuti trend rasta javnog duga.

„Zbog toga je i nakon 2013. godine neophodno nastaviti snažno smanjivanje deficita i u 2014. i u 2015. godini. Deficiti koji su definisani u Predlogu fiskalne strategije – 1,9 odsto BDP-a u 2014. godini i jedan odsto BDP-a u 2015. godini – odgovarajući su za ostvarivanje ovog cilja. Ali, postizanje ovakve putanje deficita države pretpostavlja izuzetno veliko prilagođavanje javnih finansija, što će biti ozbiljan izazov u naredne tri godine”, poručuju vladi iz Fiskalnog saveta.

Kad bi država manje trošila, što podrazumeva reformu penzijskog sistema i celog sektora javnih službi, više bi bilo za kapitalna ulaganja i nova radna mesta u privredi. Malo je ekonomista na početku protekle decenije bilo spremno da obznani da je Srbija krenula stranputicom koja vodi u bankrot. Sada se svi slažu da nas je pogrešna ekonomska politika sunovratila u duboku ekonomsku i društvenu krizu. Iako visoko zadužena, država je novim pozajmicama odložila „grčku tragediju”. Zemlja je bila na korak od bankrota, priznao je ministar finansija. Prema njegovim rečima, rashodi za kamate za otplatu državnog duga rasle su takvom progresijom da bi, bez mera finansijske konsolidacije, Srbija sigurno bila na „grčkim mukama”.

Uprkos preduzetim merama i na osnovu vladine Fiskalne strategije za naredne tri godine ucrtanom novom putu, upućeni tvrde da ni u naredne tri godine Srbija neće biti dovoljno daleko od ivice finansijskog ponora.

Prema proceni Stamenkovića Srbiji bi u sledeće tri godine moglo nedostajati 5,5 milijardi evra za uravnoteženje ukupnog platnog bilansa. Toliko će zemlja morati više da plati inostranstvu, nego što bi otuda moglo da nam stigne od prodaje robe, stranih investitora i doznaka naših ljudi iz sveta.

– Zbog toga bi devizne rezerve mogle da se istope do svođenja u 2015. godini na vrednost tromesečnog uvoza robe i usluga 2015, što je vrlo rizično – upozorava Stamenković.

-------------------------------------------------------

Gašenje požara

Mere koje su preduzele nove ekonomske vlasti u proteklih nekoliko meseci bile su samo ,,gašenje požara” u delu javnih finansija, kojima je sprečen bankrot državne kase, smatra Vladimir Krulj, viši savetnik u „Kreab & Gavin Anderson” u Briselu.

– Da bi se Srbija udaljila od bankrota treba sprovesti ozbiljnu fiskalnu reformu, a za to je potrebno vreme – ukazuje Krulj. – Restriktivni budžet za 2013. godinu je korak u dobrom pravcu, a Ministarstvu finansija predstoji veoma težak posao da ga održi. Opasnost od bankrota je i dalje veoma velika, što obavezuje fiskalne vlasti da hitno reformišu sistem javnih finansija. Videćemo da li će se ostvariti plan ministra Dinkića da javna preduzeća postanu efikasnija, da im se smanje subvencije. Ako bi se našao strateški partner za Železaru Smederevo ili za Jat, bilo bi to značajno olakšanje za budžet. Treba videti i koliko se može uštedeti u sistemu javnih nabavki – 500, 600 ili 800 miliona evra.

Smanjivanje deficita budžeta smanjilo bi pritisak na povećanje javnog duga, koji je sada blizu 65 odsto BDP-a, što nas drži iznad ponora bankrota, kaže Krulj.