Karikatura kao ozbiljna pojava

Čačak – Životni krug i crteži Pjera Križanića, pored rodne Banije i prestonih Zagreba i Beograda gde je radio, na sasvim neobičan način dotiču se i Čačka. Naime, ovdašnja Umetnička galerija „Nadežda Petrović” čuva u svojim fondovima 90 radova karikaturiste „Politike”, od kojih je 20 prikazano na upravo otvorenoj izložbi, u čačanskoj galeriji „Risim”.

– Ovo je, na neki način, pretpremijera. Glavna izložba Pjerovih radova sledi narednog maja kada će da budu prikazani svi najvredniji od 90 pomenutih, kao i crteži iz poseda novinske kuće „Politika”, kako bi se dobila celovita predstava o Križanićevom stvaralaštvu – kaže za naš list Marija Radisavčević, istoričarka umetnosti iz Čačka.

Ona je autor ove uvodne izložbe pod nazivom „Crteži i karikature Pjera Križanića”, i trenutno je u UG „Nadežda Petrović” na stručnom stažu, pripremajući se za kustoski ispit. Otkuda njeno zanimanje za ovu likovno-novinarsku disciplinu?

– Tokom studija, pripremajući ispit iz muzeologije, dobila sam zadatak da istražim delatnost UG „Nadežda Petrović” i videla da u fondu imaju poklon – zbirku crteža i karikatura Pjera Križanića, koja nije istraživana. I inače je o Križaniću pisano veoma malo, nesrazmerno značaju njegovog dela.

Istoričarka se, veli, suočila i sa činjenicom da je, što se tiče javnih zbirki, sačuvano veoma malo originalnih Križanićevih radova.

– Veći broj čuva se samo u čačanskoj galeriji i Spomen-zbirci „Pavla Beljanskog” u Novom Sadu. Ostalo je, verovatno, po privatnim kolekcijama, jer je i Križanićeva supruga prodala mnoge radove.

Sa svojim istraživanjem na temu „Politička karikatura Pjera Križanića” Marija Radisavčević je dobila nagradu SZ „Pavle Beljanski” za najbolji diplomski rad okončavši, tako, studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kaže nam da će se uskoro dati na studijsko istraživanje Križanićeve zbirke u Čačku, kako bi se utvrdilo kad je i koja od 90 karikatura objavljena u „Politici”.

Petar Pjer Križanić (Glina 1890 – Beograd 1962) počeo je da objavljuje u „Politici” 1922. godine, po seobi iz Zagreba u Beograd, i u ovom listu proveo radni vek, do penzionisanja 1950. godine. Tu je i odgovor na pitanje otkuda toliko njegovih radova baš u Čačku?

– Zbirku od 90 crteža i karikatura u UG „Nadežda Petrović” poklonili su, 2004. godine, Katarina i Đorđe Paunović iz Beograda. Đorđev otac Siniša, po rođenju Čačanin, decenijama je bio novinar i urednik „Politike” i usput likovni kolekcionar, pa je tako obrazovao ovu dragocenu zbirku – objašnjava Marija Radisavčević.

Njen prateći tekst za izložbu u galeriji „Risim” poručuje da je Križanić „opredeljen za karikaturu oštre kritičko-političke vokacije, u službi beskompromisne borbe usmerene protiv svih instanci vlasti”. Da li je tačan stereotip po kome bi svaki karikaturista morao, bar pomalo, da bude namćor?

– Ne bih rekla. Križanića zamišljam kao vrlo složenu ličnost, filozofskog obrazovanja, okrenutu suštini jugoslovenstva.