Novi Prokop na Ušću

Malo se zna da je marta 1938. godine raspisan internacionalni konkurs za izradu idejne skice za novu zgradu Državne opere u Beogradu. Glavni inicijatori za izradu ovog projekta bili su ministar prosvete dr Dimitrije Magarašević, ministar građevina Dobrivoj Stošević i predsednik beogradske opštine Vlada Ilić.

"Na raspisani konkurs Ocenjivački sud je primio sedamdeset radova. O završnoj oceni radova Ocenjivački sud je konstatovao da je ovaj konkurs dao mnogo interesantnih ideja i sugestija, mada u konačnom rezultatu nijedno rešenje nije praktično tako postavljeno da zaslužuje prvu i drugu nagradu. Na osnovu toga, Ocenjivački sud je odlučio da se celokupna suma za nagrade podeli za otkup. Među nagrađenima su Italijani, Nemci, Belgijanci, Rumuni, Rusi iz Amerike i Jugosloveni."

Što se tiče lokacije operske zgrade, veći broj naših arhitekata opredelio se da zgrada Opere bude u parku prestolonaslednika Petra nazvanom "Manjež", gde su na ivici parka Jugoslovensko dramsko pozorište i Muzička akademija.

Već 1939. godine počeo je Drugi svetski rat i sve pripreme za izgradnju operske zgrade su obustavljene. I evo, posle 69 godina raspravlja se preko svih medija o izgradnji zgrade Opere. Prirodno i logično – prvo se traži lokacija. Najveću polemiku oko lokacije izazvao je članak u "Politici" gospodina Đorđa Bobića, gradskog arhitekte, u kojem je posle nabrojanih argumenata izjavio da je izvršen izbor mesta za zgradu Opere – i to na Ušću, pored Muzeja savremene umetnosti. Zgrada Opere bila bi, po Đ. Bobiću, pandan Kalemegdanskoj tvrđavi. Zatim Đ. Bobić daje argumente za tu lokaciju. Na te argumente Đ. Bobića javlja se u "Politici" dr Žorž Popović, arhitekta i redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti za pozorišnu arhitekturu. On na svaki argument Đ. Bobića odgovara kontraargumentom, ubedljivom logikom i znanjem. Osporava argumente Đ. Bobića, dajući i obrazlažući svu prednost lokaciji na Trgu Republike.

Ja ću se pridružiti raspravi samo iz jednog ugla, pod pretpostavkom da Opera bude na Ušću. Kako će teći komunikacija članova Opere, Baleta, Hora, tehničkog osoblja i administracije? Solista i stručnih saradnika u Operi je 64, baletski ansambl broji 94 člana, orkestar 80 članova, hor 72... Scensko-tehničku ekipu čini 120 članova, a to su: dekorateri, električari, garderoberi i garderoberke, frizeri i frizerke, rekviziteri. Administrativno osoblje čini računovodstvo, pravna služba, marketing, ukupno 74 člana. Dakle, 500 zaposlenih koji većim delom žive u starom delu grada, ili u njegovoj najbližoj okolini. Oni su u obavezi da svako prepodne odlaze na probe, pa posle proba da se vrate kućama, a uveče da odlaze na predstave i opet natrag. I da je najorganizovaniji saobraćaj, za ovu svrhu to bi bilo teško maltretiranje članova Opere, Baleta i tehničkog osoblja. A kako će publika odlaziti na Ušće i vratiti se posle predstave?

Zbog pogrešne lokacije železničke stanice u Prokopu, nedovršena građevina zeva decenijama u onoj rupi. Samo železnička stanica će kad-tad proraditi i mnogi poslovni ljudi s razlogom moraju putovati. Pa i oni kojima je putovanje hitno i neodložno, zbog smrti ili bolesti bliskog rođaka, moraće i po nevremenu otići u Prokop na stanicu. Ali, ko će se po lošem vremenu uputiti u Operu na Ušće? I oni sa kolima će odustajati. Opera na Ušću bio bi još jedan Prokop.

Park preko puta Narodnog pozorišta je bogomdano mesto za Operu. U svakom pogledu. Sva prevozna sredstva iz najdalje okoline Beograda dolaze u centar grada. Tu bi Opera bila pandan Narodnom pozorištu. Svuda u svetu su kulturne ustanove u centru grada. U Beogradu buja muzički život. Muzička akademija, veliki broj muzičkih škola, Muzička omladina puniće iz večeri u veče jednu galeriju za vreme opere ili baleta. U novoj zgradi Opere biće više premijera, baletskih i operskih. Tako će tempo rada doneti nove umetničke vrednosti.