Susreti sa (ne)znancima

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, aprila – Zgrada Ujedinjenih nacija je ovih dana "pod opsadom" ne samo briga za sudbinu čovečanstva i pojedinih njegovih delova nego i – uskršnjih turista. S raznih strana sveta ovamo su navalili radoznalci da upoznaju – svet, za šta im se najpodesnijim čine i Njujork, koji nastanjuju primerci iz praktično svih zemalja, i ta njegova 39-spratnica na Ist Riveru gde se okupljaju zvanični predstavnici svih država.

Svet ti je ovde "na dlanu" – kaže jedan posetilac. Uz napomenu – da je ovakva tura sažeta i, uz svu skupoću, najjeftinija verzija upoznavanja urbanizovane raznolikosti ljudskog roda.

Zdanje UN i grad u kome je nasađeno, mnogim došljacima liči na "nešto već negde viđeno", makar u snovima ili udžbenicima. Najčešće se slože da ih podsećaju – zbog preplitanja tušta i tma različitih jezika, pri čemu je engleski samo najveća manjina – na Vavilonsku kulu.

U hodniku na drugom spratu

Malobrojnijima se pričinjava i kao – diplomatska verzija Holivuda. "Na svakom koraku" sreću se "zvezde globalne scene", sa ekipama koje  režiraju, montiraju, pišu scenarija, igraju glavne i sporedne uloge, ulažu u projekte i obavljaju sve druge poslove kao u kalifornijskoj "fabrici snova" kojima se pretenduje na "osvajanje" globalne publike – razneživanjem, zastrašivanjem, zgranjavanjem, pobedama, porazima kao i ostalim oblicima izbacivanja iz ravnodušnosti.

Snimanja su, pri tom, najčešća – na drugom spratu, na nekoliko desetina metara od vratnica Saveta bezbednosti, na mestu koje je u dugom hodniku rezervisano za razgovore aktera s novinarima i pred kamerama UN i zainteresovanih televizijskih mreža, kao i novinskih fotoreportera. Početkom ove nedelje je tu bio i "defile" učesnika u procesu određivanja budućeg statusa Kosmeta, nagoveštavajući da će to biti prilično uzbudljiva "serija" sa epizodama čiji se sadržaj čini znatno zamršenijim od predloženog epiloga.

Državnici i diplomatski predstavnici se tu javnosti obraćaju pred tapiserijom – replikom čuvene slike "Gernika" Pabla Pikasa koja je stekla i ugled antiratnog simbola. Pamti se da je jednom tapiserija ipak bilo prekrivena – kad je američki šef diplomatije Kolin Pauel novinarima 2003. obrazlagao da "treba napasti Irak" pošto ta zemlja "poseduje oružje za masovno uništavanje" što je bila priča koja se ispostavila netačnom. "Gernika", s prizorima stradanja pod bombama nacističke Nemačke na strani "generalisimusa" Fransiska Franka u španskom građanskom ratu, održala je svoju aktuelnost i dan-danas opominje sve koji se pred njom pojave – da se klone primene sile.

Od holivudske "džade", scenu u UN bitno razlikuju, naravno, mnoge okolnosti. Publika prepoznaje likove mahom "iz filma o sopstvenoj sudbini", ali ni od njih ne traži autogram, što bi sledovalo pri kontaktu s  Džordžom Klunijem, Nikol Kidman…

Eno ga, ipak je doleteo – čulo se u manjoj grupi zainteresovanih, pri pojavi šefa Unmika Joahima Rikera koji je hitno i diskretno dozvan da bi se sednica Saveta održala bez remećenja običaja i normi u razmatranju kosmetskog pitanja, dok se većinsko okruženje pitalo – "ko je ovaj". Jedan iskusni kolega nije prepoznao ni generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, uglavnom zato što je Južnokorejac na dužnost stupio tek pre nešto više od tri meseca a delimično i zato "što se zna" da ta funkcija ne može, sama po sebi, da odlučuje o "pitanjima za koje sam vitalno zainteresovan".

Širem prepoznavanju je izmakao i Marti Ahtisari. Sa svojom ekipom je poduže redigovao tekst obrazloženja predloga o kosmetskom statusu – usred kafea prepunog raznih znatiželjnika – a da je samo jednom bio u prilici da nekome otpozdravi.

Dim i pesma

Taj kutak je, inače, poznat pod nadimkom "Vijena kafe". Nalazi se ispod nivoa glavnog ulaza u palatu i okuplja raznovrsne goste među kojima su najupadljiviji – pušači. Prema ovdašnjim hroničarima, to je  jedini još zatvoreni prostor kolektivne namene u celom Njujorku gde je dozvoljeno  pušenje, što je okolnost koja je nekolicinu izveštača privukla da se tu "instaliraju" sa svojim laptopovima.

I prošli i aktuelni generalni sekretar UN pokušali su da zgradu potpuno oslobode od dima cigareta, ali im to nije uspelo. "Pušenje možemo da zabranimo samo osoblju sekretarijata, ali ne i predstavnicima zemalja i drugih institucija" – objasnili su portparoli.