Bolovanja sve ređa i kraća

U prvih pola godine, zbog komplikacija na početku trudnoće na bolovanju je bilo 10.693 žena, što je 28,30 odsto u ukupnom bilansu svih razloga za bolovanja. Na drugom mestu je bolovanje zbog kontrole trudnoće sa visokim rizikom (4,77 odsto), a zbog bolova u leđima na bolovanju dužem od 30 dana, bilo je 1.518 osiguranika (4,02 odsto).

Ovo su, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), tri najčešća uzroka bolovanja dužih od 30 dana, koje onda plaća RFZO. Od kada je početkom ove godine uveden Pravilnik o bolovanjima, odnosno o medicinsko-doktrinarnim standardima o privremenoj sprečenosti rada, prosečno vreme bolovanja u Srbiji je skraćeno sa 44 na 38 dana. U odnosu na prošlu godinu, prema podacima od januara do jula, bolovalo je 6.961 manje osiguranika, a izdvajanja smanjena za pola milijarde dinara.

– Zbog ekonomske krize manje je zaposlenih, pa su se samim tim i bolovanja duža od 30 dana smanjila. Takođe, podsećam, da bolovanje do 30 dana plaća poslodavac. Pravilnik o privremenoj sprečenosti za rad je zapravo izjednačio dužinu bolovanja kako bi važila ista pravila, bez obzira na to da li su osiguranici iz Beograda ili nekog malog mesta – kazala je za „Politiku” Sanja Mirosavljević, pi-ar RFZO.

Statistiku o kraćim bolovanjima koje plaća poslodavac niko ne vodi, pa se taj broj ne zna, ali lekari u domovima zdravlja gotovo listom tvrde da su neuporedivo češće u situaciju da ozbiljno bolesne pacijente ubeđuju da odsustvuju sa posla, nego što se susreću sa neopravdanim bolovanjima. Odsustva sa posla zbog bolesti, koja traju do 30 dana u nadležnosti su izabranih lekara, odnosno to je ostavljeno njihovoj stručnosti i savesti. Međutim, ni oni ne smeju da budu „lake ruke” pri pisanju bolovanja, jer im se, između ostalog, i broj otvorenih bolovanja računa u radni učinak koji određuje platu.

Šef službe opšte medicine u beogradskom Domu zdravlja „Voždovac” dr Tatjana Trifunović kaže za „Politiku” da u pravilnik pogleda tek povremeno, jer svi lekari uglavnom znaju koliko traju prehlade, upale pluća ili bronhitis, kao i neke ozbiljnije bolesti.

– Za prehladu dajem od sedam do deset dana bolovanja, ali i to zavisi od pacijenta. Na primer, bolesti sinusa su jako teške za lečenje: kod nekoga bolest potraje i po 20 dana i to duže lečite nego upalu pluća, ali sve to je vrlo individualno. Pravilnik je tu neophodan tek kod dužih bolovanja – kaže doktorka Trufunović i dodaje da ima pacijenata, koji neće da uzmu bolovanje i kad im je potrebno, jer je strah od nezaposlenosti i gubitka posla veliki.

Na bolovanje ne odlaze zaposleni kod privatnika, ali ni majke sa malom decom, prodavačice u velikim trgovinskim lancima ili bankarski službenici, jer im posle povratka sa bolovanja, kako priznaju lekarima, sledi kazna u vidu premeštaja u objekat ili filijalu na periferiji. 

Dr Bogoljub Peruničić, pomoćnik direktora Instituta za medicinu rada, čiji su stručnjaci učestvovali u izradi pomenutog pravilnika, kaže za „Politiku” da on sadrži više okvirne preporuke nego strogo obavezujuća pravila.

– Ipak je individualan pristup svakom pacijentu najvažniji, a mi smo dali preporuke koje u velikoj većini zadovoljavaju potrebe osiguranika i istovremeno štiti zdravlje, ali i rad, jer bolestan čovek ne može da radi kvalitetno – navodi dr Peruničić.

Po njegovim rečima, u vreme sezone infekcija i prehlada, bolovanje služi i da se podigne i održava imunitet.

– Bolovanje služi da bi čovek sa manje napora i brže prevazišao infekciju koja i sa lekarom i bez lekara traje sedam dana, da odmori i spreči pojavu komplikacije, koje je neminovna kada imunitet oslabi – kaže dr Peruničić.