Dečji crteži zimske idile pretočeni u 20.000 čestitki

Ćirilica – zanemarena. Pravopis – ni školarcima nije jača strana. Primeri brkanja azbuke i abecede – na svakom koraku. Nepismenost – buja zapostavljanjem jezika i zvaničnog pisma. Zašto ne bi, na primer, sva izdanja novina u Srbiji nedeljom izlazila odštampana ćiriličnim pismom? Bar u jednoj ulici u gradu mogli bi svi natpisi na tablama, izlozima, putokazima biti valjano napisani ćirilicom? – Tako razmišljaju članovi Udruženja sveslovenske pismenosti i zaštite ćiriličnog pisma namereni da marljivim radom i predanim zalaganjem ljubavi i truda doprinesu očuvanju srpskog jezika.

Odnedavno, ovo udruženje je bogatije za 15.000 članova. Toliko je dece iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Rusije, Belorusije... učestvovalo na Međunarodnom likovnom konkursu za osnovce pod nazivom „Pišem čestitku ćirilicom, ne šaljem SMS”.

– Pred đacima je bio izazov da nacrtaju zimsku idilu za svoju čestitku. Crtali su Sneška, jelkice, kućice, pahulje, brda pod snegom... Stiglo nam je 15.000 radova. Svako dete koje je poslalo crtež dobilo je zahvalnicu i člansku kartu. Postalo je član udruženja i borac za očuvanje ćiriličnog pisma. Žiri je odabrao 90 najuspešnijih crteža. Oni su pretočeni u 20.000 čestitki. Autorima pobedničkih radova biće uručene medalje u obliku srca u kojima piše „U mom srcu je ćirilica” – predočava Milan Milutinović, predsednik Udruženja sveslovenske pismenosti i zaštite ćiriličnog pisma.

Na adrese škola u kojima uče pobednici ovog konkursa stiglo je ili stiže poštom po 200 razglednica u koje su pretočeni najbolji dečji prikazi zimske idile. I poštanske marke su obezbeđene, a deci je ostalo da ispune i poslednji uslov konkursa – da u vreme praznika zapostave mobilne telefone i društvene mreže, da čestitke sroče ćirilicom, napišu rukom i pošalju ih ili uruče bližnjima.

-----------------------------------------------

Dinar po dinar

– Još je na nivou ideje da pobednik našeg konkursa učlani sve stanovnike svoje opštine u naše udruženje i da oni mesečno izdvajaju po jedan dinar za očuvanje ćirilice. To je na godišnjem nivou 12 dinara po članu. Mi ćemo im za uzvrat jednu ulicu opremiti ćiriličnim natpisima. Kad budemo imali milion članova sa milion dinara mesečno moći ćemo da uradimo mnogo za ćirilicu i nećemo morati nikoga da molimo za pomoć. Do sada smo kucali na mnoga vrata, obraćali se svim ministarstvima. Jedino nam je Ministarstvo kulture pružilo i moralnu i materijalnu podršku za trud da se ćirilica vrati tamo gde joj je mesto – kaže Milan Milutinović.