Obavezna srednja škola

Dok je u Srbiji obavezno samo osnovno obrazovanje, uključujući u to odnedavno i predškolsko, dotle u mnogim zemljama, poput Nemačke, Finske, Norveške, deca moraju da pohađaju i srednju školu. Zapravo obavezno obrazovanje traje devet i više godina i zahvata i deo srednjoškolskog sistema.

U razvijenom svetu tendencije su da se obavezno školovanje što više produži kako bi se učenici opismenili i osposobili za budući poziv. Odavno već biti pismen ne znači samo znati čitati i pisati na maternjem jeziku, već podrazumeva informatičku pismenost, kao i znanje stranih jezika.

Zato mnogi profesori i direktori osnovnih i srednjih škola u Srbiji smatraju da bi bilo dobro da se u našoj zemlji produži obavezno obrazovanje. Oni upozoravaju da se mnogo toga promenilo od vremena kada je pre pola veka kod nas uvedena obavezna osmogodišnja osnovna škola i zapravo stvoren postojeći školski sistem.

– U Evropi teže da pređu na dvanaestogodišnje obavezno školovanje. Tome bi trebalo i mi da težimo. Ovo što u našoj državi sada postoji nije dobro rešenje. Loša je opcija po kojoj se devetogodišnje obavezno obrazovanje sastoji od šest meseci predškolskog i osam godina osnovnog obrazovanja. Pri tome se još predškolsko pohađa u vrtićima. Sve treba da se odvija u školi i obavezno predškolsko bi trebalo da postane prvi razred za početak devetogodišnjeg obaveznog obrazovanja u Srbiji – smatra Milorad Jauković, direktor novobeogradske Osnovne škole "Laza Kostić".

Prema njegovim rečima, kod nas bi trebalo težiti ka tome da obavezno obrazovanje traje 12 godina i da "pokriva" i srednju školu. Tako bi se smanjio maloletnički kriminal, a i svi mladi bi se osposobljavali za rad. Duže bi bili pod kontrolom, u sistemu, kolektivu, školi, gde postoje pravila igre.

– Jedan od uzroka maloletničke delinkvencije jeste i taj što deca sa 14, 15 godina ne moraju više da idu u školu. Treba imati na umu da ima učenika koji potiču iz problematičnih porodica, žive u lošim socijalnim uslovima. Prestupnici su većinom oni koji ne pohađaju školu ili čak nisu završili ni osmoletku – kaže Jauković koji je na Fakultetu organizacionih nauka i na Filozofskom fakultetu u Beogradu završio specijalističke studije za menadžera u obrazovanju.

Profesor fizike i direktor Gimnazije u Inđiji Milan Predojević se zalaže da se obavezno obrazovanje produži na 11 godina i da se pod kapom obaveznog školovanja nađe i srednjoškolsko obrazovanje. Bar jedan deo, recimo, niža srednja škola, jer razvijena tehnologija zahteva i obrazovaniji kadar. Produžavanjem obaveznog obrazovanja deci se ipak sužavaju mogućnosti da odu stranputicom.

– S tim da ta srednja škola ne bude jednaka za sve. Odnosno da već prve dve godine budu različite, da se učenici polako usmeravaju. Bilo bi dobro i da se ponovo uvedu dvogodišnje zanatske škole – smatra Predojević.

Anđelko Kunarac, pedagog i direktor beogradske OŠ "Skadarlija", smatra da nije toliko bitna forma koliko je važna sadržina. U svetu ima osnovnih škola koje traju četiri, pet ili šest godina, a obavezno obrazovanje traje osam, devet, deset, dvanaest godina. Što znači da i deo srednjoškolskog sistema ulazi u obavezno obrazovanje. Te škole se različito zovu, niže srednje škole, realke... Negde je predškolsko obavezno, a negde se u školu polazi ranije, sa pet ili šest godina. U Engleskoj se, na primer, sa pet godina postaje đak – prvak.

– Sa razvojem društva i tehnologije treba da se produži i obavezno obrazovanje, ali to zahteva i ekonomski moćniju državu – ističe direktor "Skadarlije".

I on se zalaže za to da obavezno obrazovanje u Srbiji obuhvati i deo srednjoškolskog sistema. I to tako što bi sadašnji sedmi i osmi razred već bili različiti. Po jednim programima bi učili budući obućari, mesari... Oni bi zapravo pohađali zanatske škole. Đaci koji žele na primer u frizere, medicinske sestre, masere, fizioterapeute, morali bi da idu i u deveti razred, a tek potom još godinu, dve, a možda i samo pola godine u srednju stručnu školu određenog profila. Tako bi školska godina u nekim slučajevima mogla da traje i pola godine.

– Školarci koji se opredele za gimnaziju i studiranje moraju da pohađaju i deseti razred u okviru obaveznog obrazovanja, a potom bi ih čekalo još tri godine u gimnazijskim klupama. Valjalo bi obezbediti mehanizme po kojima bi đaci mogli da prelaze iz stručnih škola u gimnazije i obratno – obrazlaže Kunarac.

Nekadašnji dekan beogradskog Učiteljskog fakulteta Mladen Vilotijević veli da uvođenjem obaveznog srednjoškolskog obrazovanja nikako ne bi bio novi namet na državu, ukoliko bi školovanje u osnovnoj i srednjoj školi i dalje ukupno trajalo do 12 godina.

– Sada već gotovo sva deca upisuju srednju školu, jer sa svedočanstvom osnovne nemaju šta da rade, niti su stručno osposobljeni za bilo kakav posao. Tako godišnje samo oko četiri do pet odsto svršenih osnovaca ne nastavi dalje školovanje. Među njima su i deca sa posebnim potrebama. Zato država ne bi finansijski ni osetila ovakav produžetak obaveznog obrazovanja. Ali bi školovanje znatno poskupelo kada bi se uveli viši standardi. Kada bi recimo bilo znatno manje učenika u odeljenju, ako bi bili bolji uslova rada, savremeno opremljene učionice i kabineti – ističe dr Vilotijević.