Pamtiću u 2012. godini: Milovan Vitezović, književnik

Pisac Milovan Vitezović piše pesme, eseje, aforizme, romane, filmska i TV scenarija. Objavio je oko 50 knjiga u 200 izdanja, autor je mnogih TV drama i serija, bio je dugogodišnji urednik Umetničko-zabavnog programa TV Beograd.

Autor je romana „Lajanje na zvezde” i scenarija za istoimeni film, a ove godine prema njegovom predlogu snimljen je gledani film „Šešir profesora Koste Vujića”.

Evo po čemu će Milan Vitezović pamtiti godinu za nama:

Događaj godine

Izložba akademika Petra Omčikusa – U Galeriji SANU suočio nas je sa našim javnim licima. Dao je boju svim naslikanim karakterima.

Promašaj godine

Za njih je malo celo jedno izdanje „Politike”.

Domaća ličnost godine

Pisac koga ne pominjem, da se ne bi uobrazio, i Aleksandar Berček, jer kad on nešto u jednoj godini odigra, to je bez premca. On ne može više da se uobrazi pošto se uobražen i rodio.

Strana ličnost godine

Peter Handke – Za sva srpska priznanja u ovoj godini i više od 100 glasova za izbor u SANU.

Pesma godine

Opredeljujem se samo za napisanu pesmu „Vizantija” Petra Pajića. U pesmi ne treba otkrivati šta je pisac hteo da kaže, a Pajić je rekao više od toga.

Roman ili knjiga godine

Prepustiću romane „Ninovom” žiriju. Za mene su knjige godine „Stara Srbija” Slavenka Terzića i monografije o Ivu Andriću – Jovana Delića i Radovana Popovića. Tu je još neprimećena knjiga vekova „Sveti Sava u ruskom carskom letopisu” – izabrane srpske strane iz 18.000 strana unikatne i veličanstvene knjige „Letopisni licevoj svod”, rađene za prvog ruskog cara Ivana Četvrtog, koja se u knjižnoj istoriji zove „Car knjiga”. O njoj će biti više reči u 2013, kad počnu promocije.

Pozorišna predstava godine

Nušićevo „Sumnjivo lice” u režiji Jagoša Markovića – zato što je od svih predstava najkarakterističnije srpska, i u duhu je 2012. godine.

Film godine

Vujića”, jer je u Srbiju uneo najviše vedrine. Međutim, kao profesor biću još pristrasniji, i opredeliću se za „Vir” mog nekadašnjeg studenta dramaturgije i režije Bojana Vuka Kosovčevića, koji je sa ovim scenarijem i diplomirao.

Šta će obeležiti 2013?

Ona je 200. godišnjica Njegoševog rođenja, da ga parafraziram: „Što god dođe, ja sam mu naredan!” To preporučujem svima, jer će taj stav 2013. učiniti manje bolnom.