Za činovnike nema krize

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je da su zarade u javnom sektoru od 2010. do 2012. godine porasle 11,4 odsto više nego što je bilo predviđeno zakonom. Štaviše, po njemu, plate državnih službenika neće mariti za dužinu gubera i zakonsko ograničenje ni dogodine.

– Da to nije prolazna pojava pokazuje i budžet za 2013. godinu – ukazuje Vučković.

– Po Zakonu, plate u javnom sektoru dogodine bi trebalo da porastu za 4,5 odsto, a u budžetu je predviđeno povećanje od sedam odsto. Tu nešto nije u redu, jer zarade u javnom sektoru rastu brže nego što bi trebalo. 

Vučković je dodao da tu neregularnost u rastu mase zarada u javnom sektoru ne može da objasni povećanje radnih mesta i napredovanja zaposlenih, ističući da u pojedinim ministarstvima, a najviše u Ministarstvu unutrašnjih poslova, rastu rashodi koji imaju karakter zarada.

Prema njegovim rečima, nominalno, to su socijalna davanja za zaposlene, ali u suštini to je isplata zarada mimo zakona i indeksacije. Ove godine MUP je isplatio šest milijardi dinara više, a i za 2013. predviđene su povišice iznad indeksacije, odnosno veće od očekivanog rasta BDP-a i troškova života.

Vučković je upozorio da je dosledna primena indeksacije plata i penzija ključna za održivost javnih finansija u 2013. godini i dodao da će se najveće uštede u budžetu za sledeću godinu od 20 milijardi dinara postići primenom plana povećanja penzija i plata.

Ocenu Vučkovića za naš list je komentarisao Vlajko Senić, državni sekretar u ovom ministarstvu, ocenom „da Fiskalni savet kuca na otvorena vrata”.

– Mi smo taj problem uočili i u Zakonu o budžetu omogućili kontrolu dinamike zapošljavanja. To je tema o kojoj smo razgovarali i sa MMF-om. Cenimo napore Fiskalnog saveta da ukaže na potencijalne rizike u realizaciji budžeta, ali meni se čini da često u javnost izlaze sa problemima koje smo zajedno uočili i radimo na njihovom otklanjanju.

Dakle, problem je u „dinamici zapošljavanja” onih koje plaća budžet. Što bi trebalo da znači da je u javnom sektoru u protekle tri krizne godine rastao broj zaposlenih, pa su zbog toga, očigledno mimo zakona, na rashodnoj strani budžeta u tim godinama morali da se povećaju izdaci za njihove plate. Podsećanja radi, u tim kriznim godinama u privatnom sektoru ugašeno je oko 400.000 radnih mesta.

Na drugoj strani, podsetio je Vučković, višak zaposlenih u zdravstvu, prosveti, lokalnim samoupravama, agencijama i sličnim institucijama je između 20.000 i 30.000 zaposlenih.

– Rečeno je da neće biti otpuštanja dok traje kriza, ali trebalo bi da se pripremi plan da se sa prvim naznakama izlaska iz krize ili poboljšanja stvari i u toj oblasti krene napred – ocenio je Vučković.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je za fiskalnu konsolidaciju neophodno da se ostvare uštede i na poziciji plata za zaposlene u javnom sektoru, pa i u državnoj upravi.

– Da bi se ostvarile neophodne uštede, sa tim bi odmah moralo da se počne – tvrdi Arsić.

– Ako se taj posao bude odgađao, neće se dogoditi. Jer, neki tvrde da sada nije vreme zbog krize, a kroz dve-tri godine neće biti vreme zbog izbora. Drugo, ne slažem se da kriza nije vreme za otpuštanje prekobrojnih u javnom sektoru, jer je to jedan od načina na koji se kriza rešava. Tako se privreda rasterećuje od poreza, a istovremeno se doprinosi smanjivanju fiskalnog deficita.
Arsić napominje da smanjivanja fiskalnog deficita neće biti u godini kada prekobrojni odlaze, jer se isplaćuju otpremnine, ali je u narednim godinama ušteda značajna.

Za razliku od sadašnje Vlade Srbije, ubrzo po stupanju na dužnost hrvatski ministar finansija Slavko Linić najavio je otpuštanje 20.000 zaposlenih u državnoj upravi i javnom sektoru.

– Vlada Srbije greši što odlaže taj posao, jer time nehotice poručuje javnosti da nije čvrsto rešena da sprovodi reformske mere, koje nisu prijatne – kaže Arsić. – Hrvatska vlada postupa drugačije. Naravno, neće otpustiti svih 20.000 u jednoj godini. Taj primer treba da sledi i Vlada Srbije.

Na plate zaposlenih u javnom sektoru troši se oko 12 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok se na plate zaposlenih u republičkoj administraciji troši oko 0,9 odsto svega što u jednoj godini stvorimo.

Od izbijanja svetske ekonomske krize do kraja prošle godine broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za 13 odsto, a najviše u preduzetničkom sektoru. U državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju zabeležen je rast broja zaposlenih za 3,1 odsto.

Ipak, Vlajko Senić smatra da je Predlogom zakona o budžetu za 2013. „omogućena kontrola dinamike zapošljavanja” i da će biti efikasna, a plate zaposlenih u javnom sektoru neće preskočiti zakonom utvrđene barijere. Štaviše, on je ubeđen da u to veruju i „najveći investitori na međunarodnom tržištu obveznica”.

realnom tržištu nakon razgovora sa najpoznatijim i najvećim investitorima na međunarodnom tržištu obveznica – kaže Senić. – Oni očigledno uvažavaju mere fiskalne konsolidacije koje smo usvojili i instrumente za kontrolu rizika tokom realizacije budžeta, ne samo 2013. godine, već i u srednjem roku.