Anđušićeva igra

U poslednjem kolu prvog kruga košarkaške Evrolige za najboljeg aktera proglašen je Nemanja Bjelica, zahvaljujući učinku od 22 poena, zabeleženih uz samo jedan promašaj. U rundi u kojoj je srpski reprezentativac u dresu španske Kahe laboral stigao do svog prvog priznanja „Em vi pi” kola Evrolige, iz elitnog takmičenja ispao je klub koji ga se svojevremeno odrekao, procenivši da nije dovoljno perspektivan – Partizan MTS.

Dok je Bjelica kao anonimus otišao iz podmlatka „crno-belih”, proteklih meseci je njihov prvi tim ostao bez čitave plejade igrača iz mlađih reprezentativnih selekcija prethodnih godina, koji su bolje prilike za igru potražili na drugim mestima. Nemanja Jaramaz (21), koji se letos našao i na širem spisku „A” reprezentacije, nije se ni vraćao sa pozajmice već otišao u Italiju, kapiten juniorske reprezentacije Nikola Radičević (18) je prvi profesionalni ugovor potpisao sa španskim Kahasolom, mladi reprezentativci Nenad Miljenović (19) i Nemanja Bešović (19) su „digli sidro” na početku sezone, a ovog meseca je tim u kojem će igrati pronašao i Nemanja Mišković (19), „srebrni” junior sa prošlogodišnjeg Evropskog prvenstva, nakon kojeg se Partizanu obavezao na četiri godine.

Ove sedmice, na istom spisku našao se i igrač koji je letos nosio dres seniorskog nacionalnog tima, Danilo Anđušić (21). Posle turneje od četiri utakmice u inostranstvu (Brose, Solnok, Zadar, Krka) na kojoj nije odigrao ni minut, pri čemu je dva puta bio izvan 12, u pisanom saopštenju na društvenoj mreži „Ovo je moja igra” (namenjena sportistima) objasnio je kako smatra da je za njegovu karijeru u ovom trenutku bolje da ode tamo gde će igrati. Partizan, koji Anđušiću duguje deo zarade iz prošle sezone, što mu i daje „izlaz” iz ugovora, nije imao komentar.

Danilo ove sezone zbilja nije mnogo igrao, provodeći na terenu u proseku osam minuta u Evroligi (osam mečeva) i 11 u ABA (12 nastupa), i prošle i ove godine korišćen je i van svoje pozicije, a nedavno se i našao na „stubu srama”, posle meča u Moskvi kada ga je zajedno sa Gordićem, trener Vujošević „prozvao” pred novinarima, zbog „pokušaja zloupotrebe” odsustva Vestermana. Iskusni stručnjak je kasnije zaključio da je pogrešio što je u kritikama izašao sa imenima igrača.

Ipak, pitanje je da li bi se sada Anđušić rastajao sa Partizanom da su „crno-beli” ušli u Top 16 Evrolige, pobedom u utakmici koja se ispostavila kao presudna, a u kojoj je on imao sve uslove da postane i junak koji se tražio. Naravno da nije Anđušić krivac za poraz od Brose basketa u „Pioniru, kao i da je mladom igraču još teže da se pokaže kada nema kontinuitet dobre „minutaže”, ali ostaje činjenica da je momak čija je specijalnost šut, te večeri pogodio jednu od sedam pokušanih „trojki”, odnosno samo dva od deset šuteva iz polja. U tom meču je po minutima u igri (20) bio prvi bek ekipe, ispred Milosavljevića (jedan manje, Bogdanović izostao zbog povrede).

Nevezano za tu utakmicu, ali i o Anđušićevim pogledima i o problematici mladih igrača u našoj košarci, nešto govori to što je desetak dana ranije, tj. nekoliko sedmica od početka sezone u koju je za mnoge neočekivano ušao kao tek treća opcija na svojoj poziciji, promenio menadžersku agenciju.

Od naredne utakmice u Evroligi, u formu je ušao Milosavljević, postavši od tada najpouzdaniji igrač spoljne linije srpskih šampiona, i sasvim je razumljivo što je na terenu često bio više od 30 minuta. U situaciji kada ekipa ne igra sjajno i „vezuje” poraze, status Anđušića je „zicer” za kritičare, no na njegovoj strani nije ni statistika koja meri uticaj igrača na rezultat. Najslabiji „plus-minus” bilans u Partizanu ove sezone, u kojoj je svaki meč od izuzetnog značaja, ima upravo Anđušić.

Igrač koji je potencijal potvrđivao partijama koje su Hemofarmu donosile drugi krug Evrokupa i finale „plej-ofa”, a Partizanu pobede u Milanu i u finalu Kupa prošle, a u Splitu ove sezone itd. se u svojim odlukama nije vodio novcem. Ali, ako mu je prioritet da igra, možda je trebalo da ostane u Vršcu prethodne sezone. Umesto izvesnih tridesetak minuta po meču u ABA ligi (Vrščani podmlađivali tim, pa par bekova bili 18-godišnjaci), opredelio se da dođe u Partizan po cenu da nekoliko meseci ne igra ni regionalno takmičenje, a možda i ne „oseti” Evroligu u prvoj sezoni u „crno-belom” (dogovorom klubova i uz njegovo odricanje od određene svote novca, zaigrao od početka prethodne sezone). Uostalom, igre u Hemofarmu prošle sezone u Partizan su dovele Gagića.

Anđušić će u nastavku karijere dati odgovor na pitanje da li su u pravu i on i mnogi koji u njemu vide budućeg asa, a pred Partizanom je, pored svega ostalog, i da sa nikad mlađom ekipom pokaže da li je to i dalje klub u koji bi „trebalo usmeravati mlade igrače”, kako su iz njegovog tabora poručivali u vreme euforije oko odlaska na „fajnal for” Evrolige pre tri sezone.

Goran Kovačević