Анђушићева игра

У последњем колу првог круга кошаркашке Евролиге за најбољег актера проглашен је Немања Бјелица, захваљујући учинку од 22 поена, забележених уз само један промашај. У рунди у којој је српски репрезентативац у дресу шпанске Кахе лаборал стигао до свог првог признања „Ем ви пи” кола Евролиге, из елитног такмичења испао је клуб који га се својевремено одрекао, проценивши да није довољно перспективан – Партизан МТС.

Док је Бјелица као анонимус отишао из подмлатка „црно-белих”, протеклих месеци је њихов први тим остао без читаве плејаде играча из млађих репрезентативних селекција претходних година, који су боље прилике за игру потражили на другим местима. Немања Јарамаз (21), који се летос нашао и на ширем списку „А” репрезентације, није се ни враћао са позајмице већ отишао у Италију, капитен јуниорске репрезентације Никола Радичевић (18) је први професионални уговор потписао са шпанским Кахасолом, млади репрезентативци Ненад Миљеновић (19) и Немања Бешовић (19) су „дигли сидро” на почетку сезоне, а овог месеца је тим у којем ће играти пронашао и Немања Мишковић (19), „сребрни” јуниор са прошлогодишњег Европског првенства, након којег се Партизану обавезао на четири године.

Ове седмице, на истом списку нашао се и играч који је летос носио дрес сениорског националног тима, Данило Анђушић (21). После турнеје од четири утакмице у иностранству (Бросе, Солнок, Задар, Крка) на којој није одиграо ни минут, при чему је два пута био изван 12, у писаном саопштењу на друштвеној мрежи „Ово је моја игра” (намењена спортистима) објаснио је како сматра да је за његову каријеру у овом тренутку боље да оде тамо где ће играти. Партизан, који Анђушићу дугује део зараде из прошле сезоне, што му и даје „излаз” из уговора, није имао коментар.

Данило ове сезоне збиља није много играо, проводећи на терену у просеку осам минута у Евролиги (осам мечева) и 11 у АБА (12 наступа), и прошле и ове године коришћен је и ван своје позиције, а недавно се и нашао на „стубу срама”, после меча у Москви када га је заједно са Гордићем, тренер Вујошевић „прозвао” пред новинарима, због „покушаја злоупотребе” одсуства Вестермана. Искусни стручњак је касније закључио да је погрешио што је у критикама изашао са именима играча.

Ипак, питање је да ли би се сада Анђушић растајао са Партизаном да су „црно-бели” ушли у Топ 16 Евролиге, победом у утакмици која се испоставила као пресудна, а у којој је он имао све услове да постане и јунак који се тражио. Наравно да није Анђушић кривац за пораз од Бросе баскета у „Пиониру, као и да је младом играчу још теже да се покаже када нема континуитет добре „минутаже”, али остаје чињеница да је момак чија је специјалност шут, те вечери погодио једну од седам покушаних „тројки”, односно само два од десет шутева из поља. У том мечу је по минутима у игри (20) био први бек екипе, испред Милосављевића (један мање, Богдановић изостао због повреде).

Невезано за ту утакмицу, али и о Анђушићевим погледима и о проблематици младих играча у нашој кошарци, нешто говори то што је десетак дана раније, тј. неколико седмица од почетка сезоне у коју је за многе неочекивано ушао као тек трећа опција на својој позицији, променио менаџерску агенцију.

Од наредне утакмице у Евролиги, у форму је ушао Милосављевић, поставши од тада најпоузданији играч спољне линије српских шампиона, и сасвим је разумљиво што је на терену често био више од 30 минута. У ситуацији када екипа не игра сјајно и „везује” поразе, статус Анђушића је „зицер” за критичаре, но на његовој страни није ни статистика која мери утицај играча на резултат. Најслабији „плус-минус” биланс у Партизану ове сезоне, у којој је сваки меч од изузетног значаја, има управо Анђушић.

Играч који је потенцијал потврђивао партијама које су Хемофарму доносиле други круг Еврокупа и финале „плеј-офа”, а Партизану победе у Милану и у финалу Купа прошле, а у Сплиту ове сезоне итд. се у својим одлукама није водио новцем. Али, ако му је приоритет да игра, можда је требало да остане у Вршцу претходне сезоне. Уместо извесних тридесетак минута по мечу у АБА лиги (Вршчани подмлађивали тим, па пар бекова били 18-годишњаци), определио се да дође у Партизан по цену да неколико месеци не игра ни регионално такмичење, а можда и не „осети” Евролигу у првој сезони у „црно-белом” (договором клубова и уз његово одрицање од одређене своте новца, заиграо од почетка претходне сезоне). Уосталом, игре у Хемофарму прошле сезоне у Партизан су довеле Гагића.

Анђушић ће у наставку каријере дати одговор на питање да ли су у праву и он и многи који у њему виде будућег аса, а пред Партизаном је, поред свега осталог, и да са никад млађом екипом покаже да ли је то и даље клуб у који би „требало усмеравати младе играче”, како су из његовог табора поручивали у време еуфорије око одласка на „фајнал фор” Евролиге пре три сезоне.

Горан Ковачевић