Organske materije zatrpale Međuvršje

Ovčar Banja - Živi svet veštačkog jezera Međuvršje ne stiže da razgradi sve organske materije koje se tu stvore, pa se ova velika voda veoma brzo pretvara u plićak. Najstarija akumulacija u slivu Zapadne Morave, zbog stalnog zasipanja rečnim nanosom i taloženja uginulih biljaka i životinja, već je izgubila 70,4 odsto prvobitne zapremine.
- Ovo jezero postalo je simbol narušene prirodne ravnoteže, nesklada između stvorenih i razgrađenih organskih materija. Proces eutrofizacije, odnosno povećanja organske produktivnosti, odlikuje i sve tri ostale velike akumulacije ovog sliva, "Gazivode", "Gružu" i "Ćelije" - kaže za "Politiku" biolog i istraživač dr Goran Marković, docent na Agronomskom fakultetu u Čačku.

On objašnjava da je osnov svakog ekosistema organska materija, stvorena fotosintezom, te da su planktonske i druge alge i više vodene biljke glavni proizvođači.

- U uslovima njihove prenamnoženosti, kao u ovom jezeru, dolazi i do potrošnje velikih količina kiseonika, prilikom razlaganja uginulih biljnih organizama. Tako se stvaraju i različite, potencijalno opasne materije, amonijak, sulfidi, ugljenmonoksid i cijanid, što ugrožava opstanak ribljeg sveta - navodi Goran Marković.

Akumulacija na Zapadnoj Moravi, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kod Čačka, podignuta je 1953. godine, dugačka je 9.325 metara, s površinom od jednog i po kvadratnog kilometra. Reka je pregrađena betonskom branom visine 32 metra, najveća dubina jezera je 12 metara (odmah ispod brane) širina 272 metra, i levi tok je u velikoj meri već oplićao i zarastao.

U trenutku stvaranja veštačkog jezera, njegova ukupna zapremina dostizala je 18 miliona kubika. Nešto manja (15,4 miliona kubika) bila je korisna zapremina, a ona obuhvata vodu koja se može upotrebiti u proizvodnji struje u HE Međuvršje.

Čačanska "Elektromorava", koja upravlja akumulacijom, pet puta je naručivala studije o zasutosti jezera kako bi pratila tu pojavu. Tako je 1963. godine bilo zasuto 26,8 odsto prvobitne zapremine, a 1977. godine već 50,3 odsto. Usledila su merenja 1982. godine (60,5) i 1987. godine (68,9).

Geometri opremljeni sonarima i drugom tehnikom obavili su, septembra 2005. godine, najnovije premeravanje jezera na 40 profila. Utvrdili su da je u tom času bilo zasuto 70,4 odsto zapremine. Odnosno, nanosi i ostaci biljaka zauzeli su 10,848 miliona kubika zapremine, dok je veličina preostalog prostora samo 4,55 miliona kubika. U dve protekle decenije prosečna zapremina novih taloga je 40.000 kubika godišnje.

Dve značajne posledice eutrofizacije jesu obilan razvoj planktonske zajednice i zarastanje jezera vodenom vegetacijom. Prirodnjaci su utvrdili da u jezeru i priobalju raste 513 biljnih vrsta čiji se odumrli materijal taloži, i truleći proizvodi amonijak i sulfide. Ima li odbrane od prirode koja je rešila da zaravni jezero, i jednu od najlepših tačaka ovog dela Srbije pretvori u još veći problem?

- Zasipanje jezera bilo bi usporeno pošumljavanjem čitavog slivnog područja. Od pomoći su i terasasta obrada zemljišta u priobalju i oštra kontrola ispuštanja otpadnih voda u gornjem toku - tvrdi Marković.

Naš sagovornik smatra da je moguće primeniti i biološke metode. Primer je upotreba određenih ribljih vrsta kao oblik borbe protiv previsoke brojnosti algi i velikih količina otpadnih materija. U tu svrhu iskorišćena su prehrambena svojstva vrsta iz drugih voda kojima je plankton glavna hrana, kao što su beli i sivi tolstolobik. I drugi biljojedi, beli amur, recimo, mogu da budu korisni u čišćenju jezera.

- Poznato je, takođe, da neke životinje sa filtracionim tipom ishrane, kao prirodni prečistači oslobađaju vodu od čestica. To prvenstveno važi za planktonske račiće i školjke. Zabeleženo je da su u Učinskoj akumulaciji, u Rusiji, dve familije školjki izdvajale iz vode od 1.610 do 4.700 tona organskog materijala godišnje. Isfiltrirane materije korišćene su, delimično, za ishranu školjki, dok je ostatak deponovan u naslagama dna, što je znatno usporilo eutrofiju tog jezera - objašnjava ovaj biolog.

Bilo šta da se preduzme, upozorava Marković, mora se učiniti planski, uz poštovanje odnosa koje priroda uspostavlja. Dodaje da je eutrofizacija Međuvršja svedok ubrzanog starenja ovog sistema, i da je veoma brzo zasipanje jezera postalo izuzetan problem. S poslednjim se, za početak, svi slažu.