Državni revizor optužio apotekare

Zbog toga što se ne sprovode procedure javnih nabavki zloupotrebljeno je čak 47 milijardi dinara ili oko 400 miliona evra državnih para – pokazuje najnoviji izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) za 46 kontrolisanih subjekata za njihovo poslovanje u 2011. godini, koji je juče predstavljen javnosti u toj kući.

U tome, po njima, prednjače državne apoteke kod kojih je pod znakom pitanja oko 34 milijarde dinara. Od 78 apoteka, od kojih 44 posluje u okviru Domova zdravlja, samo četiri su sprovele postupak javnih nabavki.

– Apoteke su sada više trgovci lekovima nego što obavljaju svoju farmaceutsku i zdravstvenu delatnost. Zato ćemo tražiti da se zakon u tom smislu izmeni – rekla je Radinka Urošević, revizor za taj sektor.

Sistem obaveznog socijalnog osiguranja našao se na meti revizorskog izveštaja više puta. Tako je Republički fond zdravstvenog osiguranja zakinut za šest milijardi dinara po osnovu obavezne participacije građana koja mu nije uplaćena, jer je promenjena regulativa tako da to postaje prihod zdravstvenih ustanova, što je suprotno Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Državna revizorska institucija će, kako je juče najavljeno, tražiti i izmenu ovih propisa.

Radoslav Sretenović, generalni državni revizor, izjavio je da su već podnete dve prekršajne prijave protiv ministarstva pravde i vere i dijaspore zbog nesprovođenja postupka javnih nabavki. Njegova generalna ocena je da je kod ministarstava bilo malo nepravilnosti u javnim nabavkama, a više u novokontrolisanim institucijama. Prekršajne prijave podnete su i za 16 javnih preduzeća. Po Sretenovićevim rečima, ima elemenata i za krivičnu odgovornost, a dokazi se još prikupljaju.

Do sada je DRI podnela 14 krivičnih prijava, a jedna od njih je odbačena kao zastarela i to za „Puteve Srbije”.

Juče predstavljen izveštaj ne obuhvata „Srbijagas” i „Termoelektrane i kopove Kostolac”. Za njih je urađena revizija, ali je u toku žalbeni postupak. Izvesno je, rekao je Sretenović, da su i kod ovih preduzeća utvrđene nepravilnosti.

Državna revizorska institucija je, inače, utvrdila i da su u budžetu iskazane manje obaveze za čitavih 10 milijardi dinara prema poslovnim bankama za izvedene radove na Koridorima 10 i 11. Rečju, te obaveze nisu smele da budu preuzete, jer pare nisu postojale.

Što se tiče javnog duga države DRI će predložiti Vladi da se uradi jedinstvena metodologija utvrđivanja njegove visine koja sada ne postoji. Otuda i različiti podaci Uprave za javni dug i same DRI koja je radila prema metodologiji Zakona o budžetskom sistemu. Po toj metodologiji javni dug je krajem prošle godine iznosio 51 odsto BDP-a.

Državna revizorska institucija utvrdila je da Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd” i Javno komunalno preduzeće „Standard” – Jagodina nisu uplaćivali poreze i doprinose u iznosu od 1,7 milijardi dinara.

Prema rečima Sretenovića, utvrđeno je da GSP „Beograd” nije izvršio uplatu poreza i doprinosa kod isplate zarada u iznosu većem od 1,4 milijarde dinara.

On je dodao da će DRI predložiti i nova zakonska rešenja o komunalnim taksama, subvencijama, lokalnim službenicima i njihovim platama, izmene pet zakonskih rešenja, među kojima je i Zakon o budžetskom sistemu, kao i 18 podzakonskih akata.

J. Rabrenović