Amerika bez božićnog poklona

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Vašington naciji ovoga puta nije spakovao poklon za Božić: najveći ovdašnji praznik protekao je bez dogovora Bele kuće i Kongresa o merama da se izbegne „fiskalna litica”, scenario koji već od prvog dana 2013. vodi ka novom udaru recesije.

Barak Obama je samo posle četiri dana provedena na Havajima prekinuo tradicionalni predsednički odmor i noćas se vratio u Vašington, ni bi li sa republikancima usaglasio makar privremene mere koje bi utrle put kasnijem širokom dogovoru. Odmor kongresmena se takođe završava danas, ali malo ko ovde je optimista da će se čudo dogoditi u poslednji čas.

Šta je iza „litice”? Već 1. januara povećavaju se porezi (za dva odsto)  koje kompanije plaćaju na ukupni platni fond i investicije. Isticanjem poreskih olakšica iz Bušove ere, povećavaju se i porezi na godišnje prihode. Istovremeno, oko dva miliona Amerikanaca ostalo bi bez naknade za nezaposlenost.

Od 2. januara stupaju na snagu automatska smanjivanja budžetskih stavki u iznosu od 500 milijardi dolara. Jedna polovina ove svote biće uskraćena jednom od najvećih ovdašnjih poslodavaca i naručilaca opreme i usluga, Pentagonu, a druga ostalim federalnim organima.

Krajem februara ili početkom marta, vlada će ponovo udariti u zakonski plafon za zaduživanje, posle čega mora da rapidno smanji neke svoje troškove.

Ukupan efekat svega toga ne bi bilo trenutno skliznuće u recesiju, ali svakako uvod u tako nešto. Povlačenje ovako velike količine novca iz ekonomskih tokova rast bi se sveo samo na jedan odsto, umesto za normalne okolnosti projektovana tri odsto. Prava recesija došla bi tek sredinom godine, ali bi već u januaru bio prekinut trend smanjivanja nezaposlenosti (koja je sa kriznih 10 odsto spala na 7,8).

Berze su već nervozne, ima i signala da građani počinju da gube samopouzdanje na završetku praznične sezone u kojoj je potrošnja, koja u nacionalnom bruto proizvodu ovde učestvuje sa 70 odsto, obično nesputana.

Glavna prepreka dogovoru je nepopustljivost republikanaca koji su protiv svakog povećanja poreza. Na drugoj strani je Obamin zahtev da se povećaju porezi za dva odsto najbogatijih Amerikanaca, pri čemu je prvobitnu rampu od 250.000 dolara godišnjih prihoda podigao na 400.000.

Obama svoj stav ovoga puta brani sa mnogo više samopouzdanja nego u sličnim pregovorima vođenim u leto 2011. Razlog za to je njegovo uverenje da su mu birači na novembarskim izborima za to dali mandat i politički – ili ideološki – stav da uravnoteženje budžeta ne bi smelo da se postigne samo na račun smanjivanja socijalnih programa, već i rastom budžetskih prihoda.

Rasplet u Vašingtonu očekuje i ostatak sveta: američka recesija bi usporila rast Kine i pogoršala ionako loše ekonomske prilike u Evropi.

M. Mišić