Prodaja besplatnih akcija se naplaćuje?

Prodaja besplatnih akcija posle 31. decembra 2012. godine verovatno više neće biti besplatna, odnosno klijent će samostalno snositi troškove provizija brokera, Berze, Centralnog registra i banke. Brokeri kažu da to predviđaju naši propisi, a to bi, kako kažu, mogao da promeni jedino neki „leks specijalis”.

To potvrđuju i u Poštanskoj štedionici. Kako kažu, očekuju zvaničnu informaciju o tome da li će se rok u kome građani mogu ispostavljati naloge na šalterima pošta bez provizija i naknada produžavati.

– Shodno toj informaciji pripremićemo se za pružanje investicionih usluga građanima koji još nisu prodali akcije koje su stekli u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije – rekli su u POštanskoj štedionici.

Kako saznajemo, u JP PTT Srbija od 4.820.000 građana koliko ih je ostvarilo pravo na besplatne akcije (po pet akcija NISa i jedna aerodroma „Nikola Tesla”) do sada ih je manje od polovine – 2.367.300 na šalterima pošta u Srbiji zaključilo ugovore o prodaji.

Ipak, treba reći da troškovi prilikom buduće prodaje akcija, ukoliko period besplatne prodaje ne bude produžen, neće biti veliki. Kako za „Potrošač” objašnjava Nenad Gujaničić, broker investicione kompanije „Sinteza invest”, standardna provizija po brokerskim kućama za male akcionare iznosi jedan odsto. Provizije berze su 0,1 odsto, Centralnog registra takođe 0,1 odsto, a banaka od 0,2 do 0,5 procenata.

Od kada su građanima podeljene besplatne akcije, njihova vrednost se stalno menjala. Prve akcije koje su građani dobili bile su od Naftne industrije Srbije.

– Početna cena ovih akcija bila je 505 dinara i u prvom periodu su pale dosta ispod početne vrednosti s obzirom na to da je kompanija ostvarivala veoma loše rezultate pre svega usled gomile problema nasleđenih iz vremena bivšeg većinskog vlasnika – objašnjava on, dodajući da nakon što je ruski „Gasprom” konsolidovao poslovanje NIS-a i uveo dobru korporativnu praksu, akcije ove kompanije su znatno porasle pa su u leto prošle godine stigle do istorijskog maksimuma od 865 dinara.

Protekle nedelje akcije NIS-a su se kretale u rasponu od 730 do 750 dinara, što je gotovo 50 odsto više u poređenju sa početkom trgovanja avgusta 2010. godine.

– Nažalost, mali broj domaćih građana je iskoristio ovu priliku i deo ušteđevine plasirao u akcije NIS-a, pre svega zato što akcionarstvo nije dosta popularizovano kod nas, a i rizik ulaganja usled brojnih korporativnih afera je i dalje prilično visok. S druge strane, više od dva miliona građana je prodalo besplatne akcije, s obzirom na to da i ovaj skroman iznos novca predstavlja značajnu sumu za znatan deo stanovništva – navodi Gujaničić.

Što se tiče besplatnih akcija Aerodroma „Nikola Tesla”,one su se pojavile na tržištu u februaru 2011. godine, ali nikada nisu uspele da se domognu nivoa vrednosti sa kojeg su krenule. Štaviše, kako objašnjava Gujaničić, zabeležile su snažan pad vrednosti, što je posledica visoke početne vrednosti, ali i činjenice da se ova kompanija suočava sa ozbiljnim problemima u poslovanju (nemogućnost naplate potraživanja od glavnog klijenta – „Jata”).

– Akcije se trenutno kotiraju oko 430 dinara, a startovale su u februaru prošle godine sa nivoa od 642 dinara – objašnjava on.

Ono što većinu građana zanima jeste i to kada će moći da se trguje akcijama „Telekoma”. Uglavnom zbog toga što im je obećano da bi njihovom prodajom mogli da dobiju 70 evra.

– Ostaje veliki znak pitanja kada će se akcije „Telekoma” pojaviti na berzi jer se niko zvanično nije obratio akcionarima i investicionoj javnosti u poslednjih nekoliko meseci. Očito da postoje dobri izgledi da se i ova akcionarska priča dobrano ispolitizuje, dok su vlasnička prava i dalje na margini i gotovo nebitna kategorija – kaže naš sagovornik.

Kada je reč o prognozama o tome koliko bi besplatne akcije u budućnosti mogle da vrede, Gujaničić ističe da za njih važe pravila kao i za sve druge vlasničke papire.

– Ukoliko kompanija dobro posluje, ima dobru korporativnu praksu i poštuje prava manjinskih akcionara, što je kod nas veoma važno, dugoročno će svakako donositi dobar prinos akcionarima. Kratkoročno, ovu jednačinu mogu da pomrse i drugi faktori kao što su stanje makroekonomije zemlje, konjunktura globalne ekonomije, stanje na glavnim svetskim berzama, a dugoročno – dobar poslovni rezultat uz povoljan tretman manjinskih akcionara mora doneti dobru zaradu – zaključuje naš sagovornik.

Stefan Despotović – Ivana Albunović