Продаја бесплатних акција се наплаћује?

Продаја бесплатних акција после 31. децембра 2012. године вероватно више неће бити бесплатна, односно клијент ће самостално сносити трошкове провизија брокера, Берзе, Централног регистра и банке. Брокери кажу да то предвиђају наши прописи, а то би, како кажу, могао да промени једино неки „лекс специјалис”.

То потврђују и у Поштанској штедионици. Како кажу, очекују званичну информацију о томе да ли ће се рок у коме грађани могу испостављати налоге на шалтерима пошта без провизија и накнада продужавати.

– Сходно тој информацији припремићемо се за пружање инвестиционих услуга грађанима који још нису продали акције које су стекли у складу са Законом о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације – рекли су у ПОштанској штедионици.

Како сазнајемо, у ЈП ПТТ Србија од 4.820.000 грађана колико их је остварило право на бесплатне акције (по пет акција НИСа и једна аеродрома „Никола Тесла”) до сада их је мање од половине – 2.367.300 на шалтерима пошта у Србији закључило уговоре о продаји.

Ипак, треба рећи да трошкови приликом будуће продаје акција, уколико период бесплатне продаје не буде продужен, неће бити велики. Како за „Потрошач” објашњава Ненад Гујаничић, брокер инвестиционе компаније „Синтеза инвест”, стандардна провизија по брокерским кућама за мале акционаре износи један одсто. Провизије берзе су 0,1 одсто, Централног регистра такође 0,1 одсто, а банака од 0,2 до 0,5 процената.

Од када су грађанима подељене бесплатне акције, њихова вредност се стално мењала. Прве акције које су грађани добили биле су од Нафтне индустрије Србије.

– Почетна цена ових акција била је 505 динара и у првом периоду су пале доста испод почетне вредности с обзиром на то да је компанија остваривала веома лоше резултате пре свега услед гомиле проблема наслеђених из времена бившег већинског власника – објашњава он, додајући да након што је руски „Гаспром” консолидовао пословање НИС-а и увео добру корпоративну праксу, акције ове компаније су знатно порасле па су у лето прошле године стигле до историјског максимума од 865 динара.

Протекле недеље акције НИС-а су се кретале у распону од 730 до 750 динара, што је готово 50 одсто више у поређењу са почетком трговања августа 2010. године.

– Нажалост, мали број домаћих грађана је искористио ову прилику и део уштеђевине пласирао у акције НИС-а, пре свега зато што акционарство није доста популаризовано код нас, а и ризик улагања услед бројних корпоративних афера је и даље прилично висок. С друге стране, више од два милиона грађана је продало бесплатне акције, с обзиром на то да и овај скроман износ новца представља значајну суму за знатан део становништва – наводи Гујаничић.

Што се тиче бесплатних акција Аеродрома „Никола Тесла”,оне су се појавиле на тржишту у фебруару 2011. године, али никада нису успеле да се домогну нивоа вредности са којег су кренуле. Штавише, како објашњава Гујаничић, забележиле су снажан пад вредности, што је последица високе почетне вредности, али и чињенице да се ова компанија суочава са озбиљним проблемима у пословању (немогућност наплате потраживања од главног клијента – „Јата”).

– Акције се тренутно котирају око 430 динара, а стартовале су у фебруару прошле године са нивоа од 642 динара – објашњава он.

Оно што већину грађана занима јесте и то када ће моћи да се тргује акцијама „Телекома”. Углавном због тога што им је обећано да би њиховом продајом могли да добију 70 евра.

– Остаје велики знак питања када ће се акције „Телекома” појавити на берзи јер се нико званично није обратио акционарима и инвестиционој јавности у последњих неколико месеци. Очито да постоје добри изгледи да се и ова акционарска прича добрано исполитизује, док су власничка права и даље на маргини и готово небитна категорија – каже наш саговорник.

Када је реч о прогнозама о томе колико би бесплатне акције у будућности могле да вреде, Гујаничић истиче да за њих важе правила као и за све друге власничке папире.

– Уколико компанија добро послује, има добру корпоративну праксу и поштује права мањинских акционара, што је код нас веома важно, дугорочно ће свакако доносити добар принос акционарима. Краткорочно, ову једначину могу да помрсе и други фактори као што су стање макроекономије земље, конјунктура глобалне економије, стање на главним светским берзама, а дугорочно – добар пословни резултат уз повољан третман мањинских акционара мора донети добру зараду – закључује наш саговорник.

Стефан Деспотовић – Ивана Албуновић