I Švajcarci u šoping preko granice

Švajcarskim trgovcima slabo ide posao u sezoni praznika jer nisu urodili plodom apeli građanima da „patriotski” troše novac. Oni i dalje odlaze preko granice, najčešće u Francusku i Nemačku, i tamo ostavljaju veliki deo svoje zarade.

– Osim sapuna, sve je jeftinije. Još nisam srela Švajcarca koji ne bi išao preko granice ako zna da tako može da uštedi novac – kaže Janik Major, 79-godišnja nastavnica u penziji koja se svake subote vozi dvadesetak minuta od svog stana na periferiji Ženeve da kupi osnovne životne namirnice u „Karfurovoj” prodavnici u pograničnom gradiću Divon le Ben, prenosi agencija Blumberg.

Švajcarska ima najveću koncentraciju domaćinstava sa milionskim prihodima, a ipak potrošači iz ove zemlje koja ne pripada EU niti zoni evra obaviće deo praznične kupovine u evrima, pokazalo je istraživanje Dilojta. To je srozalo profite švajcarskih trgovaca, jer je porast franka za 24 odsto u odnosu na evro za poslednje tri godine naterao reke ljudi preko slabo nadziranih granica sa Francuskom, Nemačkom, Italijom i Austrijom da u ovim zemljama traže bolje ponude.

Jaka švajcarska valuta, uz pritisak visokih cena zakupa i skupog zdravstvenog osiguranja, podići će ukupnu sumu potrošenu preko granice za 60 odsto u odnosu na prošlu godinu na čak osam milijardi franaka, pokazuju podaci Švajcarskog udruženja trgovaca na malo. Privlačnost inostranih prodavnica ugrožava oko 370.000 radnih mesta u trgovini. Prodaja je u ovoj grani privrede, vrednoj sto milijardi franaka, zabeležila pad od 1,7 odsto u 2011. godini, što je najveći pad za poslednjih 15 godina.

Izgubljeni prihodi odgovaraju platama za 21.500 radnika u trgovini, podaci su „Migrosa”, drugog po veličini lanca supermarketa posle „Kopa”. Prvom je profit pao za 26 odsto na 663 miliona franaka u 2011. godini, a „Kopu” za 8,1 odsto na 432 miliona, između ostalog i zbog toga što su snizili cene da bi povratili mušterije.

– Potrošači su otkrili kupovinu u inostranstvu. Uz jači franak, roba preko granice je odjednom postala znatno jeftinija – kaže za Blumberg Klod Morer, ekonomista u „Kredi Suis” grupi.

Ovaj trend je još teže zaustaviti otkako su prošlog meseca na jednom sajtu za zaštitu potrošača koji delimično finansira vlada objavljene razlike u ceni za više od 700 proizvoda u Švajcarskoj i okolnim zemljama. Švajcarski trgovci su zahtevali da se sajt ugasi jer navodno tera kupce preko granice.

– Većina stvari je jeftinija, posebno meso. Verovatno uštedim oko 50 odsto – kaže 60-godišnja penzionerka iz Ženeve, koja polovinu kupovine obavlja u Francuskoj.

Sajt sa uporednim prikazom cena pokazao je da 100 grama „lint” čokolade u francuskom „Kazinu” može da se kupi za 1,53 franka, što je 40 odsto manje nego u „Kopu” u Švajcarskoj. Brijači „džilet fjužn” koštaju u švajcarskom „Manoru” 25 franaka, a u nemačkom „Kauflandu” kada se preračuna, manje od 15 franaka. Tri litra „hajneken” piva u Švajcarskoj košta 13  franaka, a u austrijskoj „Bili” od 8,55 franaka.

Predstavnici potrošačkih udruženja kažu da je situacija u Švajcarskoj nezadovoljavajuća jer na tržištu dominiraju „dva džina”.

Švajcarsko udruženje trgovaca koje okuplja mala i srednja preduzeća apelovalo je na patriotizam podelivši 600.000 cegera za kupovinu sa švajcarskim krstom.

– Ako kupuju u Švajcarskoj, daju doprinos našoj ekonomiji. Time podržavaju čitav ekonomski sistem koji im obezbeđuje boljitak – kaže Enrike Šnajder, glavni ekonomista u ovom udruženju.

Više cene delimično su posledica više cene rada. Plata kasira u švajcarskoj prodavnici je oko 3.850 franaka mesečno, dvostruko višenego što za isti posao zarađuju u Francuskoj – kaže Gi Viburel, šef „Migrosa” za oblast Ženeve.

Stroži švajcarski propisi o radnom vremenu, ekološkim i higijenskim uslovima takođe dižu cene, smatra on. I strani dobavljači redovno više naplaćuju Švajcarcima nego Nemcima, Italijanima ili Francuzima.

Ženeva i Cirih su dva od tri najskuplja grada u svetu kad je hrana u pitanju. Potrošačka korpa tamo košta za trećinu više nego u Njujorku, pokazuju podaci UBS AG. Zbog toga je prekogranični šoping posebno privlačan siromašnijim građanima.

– Nećete videti „ferarije” na parkingu. Bogati Švajcarci ne moraju da kupuju u inostranstvu – kaže menadžer „Karfura” u Ferni-Volteru u Francuskoj, gde polovina parkiranih automobila ima švajcarske tablice.

J. Kavaja