Dugouško smeđeg krzna

Lovci ga odlično poznaju, lisice još bolje, dok ga neupućeni često mešaju sa kunićem, koji pomalo liči na njega. Pogađate, reč je o divljem zecu. Ovaj simpatični "dugouško" braon krzna najbrojnija je divljač na našim prostorima. Evropski zec prirodno naseljava Evropu i Aziju, dok su ga ljudi preneli u Severnu i Južnu Ameriku i Australiju.
Vreme provodi uglavnom na otvorenim poljima i pašnjacima ili na obodima šuma, a često se može zateći i "u šteti" - među usevima i zasadima povrća. Stan mu je među korovom, u gustoj travi ili u žbunju.
Divlji zec je aktivan uglavnom u sumrak i noću, kada izlazi da jede. Tokom leta hrani se travom, biljem i povrćem, a zimi, kada je izbor hrane oskudan, primoran je da jede grančice i glođe koru sa mladih stabala i grmlja. Zbog njegove proždrljivosti, ljudi ga ubijaju kao štetočinu. Tri odrasla zeca mogu da pojedu koliko i jedna ovca.

Evropski zec dugačak je do 70 centimetara, težak 3-5 kilograma, dok su mu uši dugačke do 10 centimetara. Krzno mu je leti braonkasto, dok je u toku zime bleđe, bliže sivoj. Zahvaljujući boji, može lako da se sakrije od brojnih grabljivaca, kao što su lisice, kojoti, sokoli i sove. Velike, pokretljive uši zaslužne su za odličan sluh, koji zeca upozorava na opasnost. I čula vida i mirisa veoma su mu razvijena. Dan provodi pritajen u svom skrovištu, a ako primeti opasnost, daje se u beg. Prilikom trčanja lako menja pravac kretanja, kako bi prevario neprijatelja. Veoma je brz - kada trči u pravoj liniji, može dostići brzinu od 60 kilometara na čas.

Sezona parenja divljih zečeva zavisi od vremenskih prilika. Obično počinje u februaru i traje do sredine leta. Oko 42 dana posle parenja ženka okoti tri do pet, ponekad čak i osam mladih. Zečići se rađaju potpuno prekriveni dugim svilenkastim krznom (dok su kunići na rođenju goli, slepi i potpuno zavisni od majke). Majka ih odmah po rođenju razdvaja, odnoseći ih u različita skrovišta, kako ne bi svi nastradali ako ih pronađu grabljivci. Zečica se koti četiri do pet puta godišnje, a mlade doji oko mesec dana. Već osam meseci do godinu dana po rođenju mladi su i sami sposobni za razmnožavanje, što je jedna od tajni brojnosti ovih životinja.