Beograd zaboravio na granit iz Ripnja

Krečnjak sa ostrva Brač ili granit iz okolina Ljiga? Nedoumice i oprečna mišljenja u stručnoj javnosti u vezi sa izborom kamene oplate kojom će u procesu obnove biti presvučen stadion Tašmajdan neizbežno je pratila i polemika da li se u sličnim poduhvatima možemo osloniti na domaće resurse, ili je uvoz jedino rešenje.

Kako ističe geolog Zoran Đajić, u široj javnosti nije poznato da su nebrojeni objekti u Beogradu obloženi kersantitom, vrstom granita jedinstvene boje, koji se do pre pet decenija vadio iz kamenoloma u Ripnju.

– Kersantita u Ripnju još ima na vagone, ali ga ne koristimo jer je, kako to često biva, problem u nedostatku novca. A kada dođe vreme za restauraciju nekog zdanja od koga je napravljen, kersantit se po pravilu zamenjuje drugim kamenom. Sveži primer je postolje za dve kompozicije „Igrali se konji vrani” ispred Doma Narodne skupštine, koje je nedavno urađeno od veštačkog materijala – otkriva Đajić i napominje da je još pre osam godina, kada je restaurirao fontanu između Starog dvora i zgrade Predsedništva, od Skupštine grada tražio da „oživi” kamenolom u Ripnju.

– Predložio sam nadležnima da prostor odakle se eksploatiše kersantit postane deo gradskog zemljišta, s koga će se taj granit dovlačiti isključivo za buduće rekonstrukcije objekata u glavnom gradu. Niko za to nije imao sluha – zaključuje Đajić.

Od ove vrste granita zelenkaste boje sagrađeni su fontana između dva dvora, stepenište i česma preko puta francuske ambasade, bordurahotela „Bristol” i zgrade Geodetskog zavoda u Karađorđevoj ulici, Osnovna škola „Kralj Petar Prvi”...

– Inostranim granitom obložen je i Hram Svetog Save, što je prava šteta na koju sam svojevremeno ukazivao nadležnima. Dok sam još radio u Geodetskom zavodu, napisao sam pismo u kojem sam pojasnio da se za iznos koji će se uložiti u kupovinu grčkog kamena kavala može otvoriti mnoštvo lokacija na Venčacu kod Aranđelovca gde ima sličnog kamena. Jer, domaći je sitnozrni za razliku od grčkog koji je krupnozrni u svojoj strukturi, pa je samim tim skloniji da puca. Neke ploče na hramu već su doživele takvu sudbinu – otkriva geolog Đajić.

Primer dobre prakse je Knez Mihailova ulica, ističe profesor Dragutin Jevremović sa Rudarsko-geološkog fakulteta.

– Jablanički gabrokojim je pre četvrt veka popločano centralno gradsko šetalište i dalje odoleva zubu vremena. Jedina mana ovog bosanskog granita je što je taman, upija sunčeve zrake pa kasnije isijava toplotu. Susedna, Zmaj Jovina ulica takođe je trebalo da bude zastrta gabromiz rudnika „Jablanica”, ali je rat u Bosni sprečio uvoz, pa je ovaj krak pešačke zone popločan impalom, južnoafričkim kamenom približno jednake cene – objašnjava profesor Jevremović.