Zašto zec voli korov

Pre nekoliko meseci, tačnije u vreme održavanja Oktobarskog salona, Kulturnom centru Beograda je iz Kulturnog centra u Renu (Francuska) stigao poziv da organizuje izložbu u okviru evropskog projekta saradnje „A. C. T. demokrasi” (Art–Cooperation–Transmission). Polazeći od teze da u Evropi vlada kriza demokratije organizatori su odabrali da promovišu umetnost kao kritički prostor u debati o budućnosti demokratije. Ili kako je rekao ruski filozof Mihail Riklin: „Kritička funkcija umetnosti u društvu većinu ne zanima, što pokazuje i stvarni život u kojem se demokratske vrednosti mnogo više poštuju na papiru”.

U ovom projektu Kulturni centar Beograda je jedan od nekoliko partnera među kojima su i umetničke škole i univerziteti u Rumuniji, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Izložba se otvara 18. januara, u Centru za savremenu umetnost „Kri”, u Renu.

– Polazeći od demokratije kao pojma zapitale smo se u kojoj meri politika zapravo utiče na naše živote. Posle istraživanja koje smo uradile među prijateljima pokazalo se da postoje dva paralelna toka života: jedan je lični, na koji utičemo u većoj meri, a drugi politički na koji ne možemo da utičemo sasvim direktno. Baveći se upravo tim odnosom između ličnog i političkog, istraživale smo šta demokratija znači za ljude oko nas. Napravile smo anketu među našim prijateljima i kolegama u kojoj je trebalo da navedu pet ličnih događaja i pet političkih događaja koji su uticali na njihov život. Ta anketa biće sastavni deo ove izložbe – kaže Mia David koja je zajedno sa Zoranom Đaković-Miniti kustos ove izložbe.

Odgovori koje su anketirani davali u vezi sa političkim događajima koji su uticali na njihov lični život, gotovo su identični, kada je reč o umetnicima iz Srbije i bivše Jugoslavije. To su raspad Jugoslavije, rat na Kosovu, bombardovanje Srbije 1999, 5. oktobar 2000, studentske demonstracije 1996/1997, ubistvo Zorana Đinđića..., ali i rat u Vijetnamu, marš na Vašington „Prekinite rat sada” (2007), pojava HIV virusa...

Izložba nosi naziv „Dve linije života ili zašto zec voli korov”.

Učestvuje 11 umetnika i umetničkih grupa poreklom iz Beograda, Pančeva, Bečeja, Čakovca, Zagreba, Tuzle, Ljubljane. Među učesnicima su Radoš Antonijević, Damir Avdić, Bugi, Uroš Đurić, Vlatka Horvat, grupa IRWIN, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Aleksandar Maćašev i Stefan Dži, Vladimir Nikolić, Zoran Todorović, Raša Todosijević.

Autorke objašnjavaju i naziv „Dve linije života ili zašto zec voli korov”:

– Život pojedinca je i političko i javno, njega čine i na njega utiču i politički i privatni događaji, koji se dešavaju u različitim okolnostima.

Kakve veze imaju zečevi i korov sa „umetnošću i demokratijom”?

– Imaju, jer kao što zečevima treba korov (naučnici su utvrdili da je gustina zečje populacije u pozitivnoj korelaciji sa zakorovljenošću parcela), tako i demokratiji treba umetnost. Umetnici na ovoj izložbi se bave i privatnim i političkim, i „zečevima i korovima”, ne žive i ne rade svi u Srbiji, neki od njih i nisu srpski umetnici, ali svi su spremni da otvore dijalog o tome šta su demokratske vrednosti danas.