Ima li rešenja za kredite u švajcarcima

Ima li spasa za dužnike zadužene u švajcarskim francima kojima se teret duga uvećao ne samo zbog padavrednosti dinara u odnosu na glavne svetske valute, već i zato što je njihova zaduženost porasla i kao posledica jačanja švajcarca u odnosu na evro.

Uoči novogodišnjih praznika Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, potvrdila je da se pod njihovim okriljem razmatraju ova pitanja i da bi do kraja januara moglo da se izađe i sa nekim predlogom za rešavanje ovog problema. Na uporna nastojanja javnosti da sazna dokle se stiglo u ovom poslu usledio je odgovor NBS da se modaliteti još ispituju.

Pitanje svih pitanja na koje se traži odgovor radi olakšavanja tereta ovog dužničkog opterećenja je – ko će to da plati? Na koga može ili treba da se prevali to što švajcarski franak sada košta 94 dinara, a pet godina unazad kada je počela otplata nečijeg takvog zajma vredeo je upola manje.

U ovdašnjoj ekonomskoj praksi najčešći je manir da se, kad breme duga oteža, traži da ga država preuzme na sebe na ovaj ili onaj način, odnosno da se podeli sa poreskim obveznicima. Ovih dana u javnosti se zavrteo sličan predlog po kome teret naraslog duga po osnovu jačanja švajcarca treba da se podeli na tri strane – klijenta, banku i državu. Klijent bi platio osnovi dug u trenutku zaduženja plus trećinu uvećanu za rast švajcarca. Po ovom modelu banka bi, možda, radi veće sigurnosti da će klijent moći i narednih 20 godina da joj plaća anuitete, a da oni zato neće morati da rade posao trgovca vraćenenekretnine, mogla da preuzme na sebe deo tog rizika. Banke se o tome još ne izjašnjavaju,a i zašto bi. Na kraju krajeva nisu one odgovorne za rast švajcarca pa da moraju da snose deo gubitka. Njihov predlog je da se klijentu pomogne tako što će mu produžiti rok otplate i po tom osnovu umanjiti ratu. One to i sada rade, ali to podrazumeva i plaćanje kamate na produženi rok što zaduženom ne odgovara.

Šta je još mana ovog predloga? U Ministarstvu finansija od koga se, kao čuvara državne kase, očekuje da banci iskešira razliku od najmanje jedne trećine uvećanog duga, kažu da niti učestvuju u tom traženju modaliteta za otplatu duga niti ih je iko o tome išta pitao.

Neminovno se nameće i pitanje, koje će verovatno postaviti svaki drugi dužnik, zašto se traži samo rešenje za dužnike u švajcarcima. Zar problem, uostalom, nemaju i svi drugi kojima je finansijska kriza učinila život težim.

Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka, kaže da oni nisu ni pozvani u NBS da učestvuju u traženju modela. Prema medijima neke banke to čine, ali se one ne mogu smatrati legitimnim predstavnicima bankarskog sektora.

– Kada se govori o tome da treba pomoći onima zaduženim u švajcarcima zanemaruje se činjenica da je motiv za takav zajam što je kamata bila neuporedivo niža, kod nekih banka samo jedan odsto, dok je na evro stambeni zajam bila i šest odsto. Zbog slabog franka rata je bila neuporedivo niža pa su dužnici u švajcarcima dužnike u evrima pitali da li uopšte znaju matematiku. Sada je situacija drugačija. Sve krize od Drugog svetskog rata pokazale su da se tada beži u švajcarac i zlato što vodi njihovom poskupljenju – objašnjava Dugalić.

– Jaka moneta i samoj Švajcarskoj pravi probleme. Šta će biti ukoliko za dve godine oni odluče da obore njenu vrednost. Zar će dužnik reći – sada mi povećajte ratu. Na delu je i posebna manipulacija: kažu kada se zajam prebaci u evro nismo ništa otplatili. Zašto uopšte pominju evro. Oni su dobili kredit u dinarima, a za metod indeksacije su izabrali švajcarski franak, a ne evro. Problem može biti samo ukoliko je banka mimo ugovora povećala kamatu i to ne opravdavamo, banke su to i ispravile – kaže Dugalić. 

On podseća da bi eventualno rešenje, koje bi favorizovalo samo zadužene u švajcarcima, značilo diskriminaciju ostalih dužnika. U evrima je odobreno oko 70.000, a u švajcarcima oko 25.000 stambenih zajmova. Pri tom oko 3.500 ovih dužnika odazvalo se 2009. godine pozivu tadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića da prebace zajam u evro, što su im banke omogućile bez provizije. Međutim, takva transakcija odavno nije isplativa.

I od prethodnog guvernera Dejana Šoškića traženo je rešenje za ove dužnike:

– Ne smemo narušiti ravnopravnost građana, u smislu da se pomažu jedni, a ne i drugi, jer inicijalno su krediti denominirani u švajcarskim francima bili jeftiniji i ljudi koji su ih uzeli dugo su imali niže kamatne stope, pa i danas je kamatna stopa niža nego na kredite u evrima i drugim valutama. Rešenje koje ide u pravcu toga da država treba da interveniše trebalo bi vrlo oprezno analizirati, imajući u vidu da nemamo budžetskih sredstava za tu vrstu subvencije – istakao je tadašnji guverner.

Po njegovim rečima, u Mađarskoj su odlučili da se obračunski kurs švajcarskog franka fiksira na određeno vreme i da se sve kursne razlike koje mogu nastati u narednom periodu tretiraju kao posebni ili novi dug koji će se otplaćivati na kraju otplate glavnog duga, ali neće biti oprosta duga. To je učinjeno, jer je učešće takvih kredita veće i to može predstavljati ozbiljan problem zbog održavanja solventnosti njihovih banaka, ako se odjednom nađe velik broj ljudi u poziciji da ne mogu da izmiruju obaveze.

------------------------------------------------------------------

Svaki šesti dinar vezan za švajcarac

Prema podacima s kraja novembra prošle godine koje su banke dostavile NBS, stanovništvu su odobreni krediti u švajcarskim francima u ukupnom iznosu od 88,3 milijarde dinara (bruto), od čega su 7,9 milijardi problematični krediti.

Svaki šesti dinar vezan je za švajcarski franak, odnosno 15,3 odsto od ukupno odobrenih kredita je u toj valuti. Takođe, 16 odsto svih problematičnih kredita stanovništva je u švajcarcima.

Učešće problematičnih u ukupnim kreditima koji su odobreni u švajcarcima (posmatrano bruto) iznosi 8,95 odsto i neznatno je više nego što je prosek za stanovništvo.

Kada se posmatra broj kredita i klijenata sa kreditima odobrenim u švajcarskim francima, od ukupno odobrenih 22.840 kredita sa 21.784 klijenta, problematičan je 2.321 kredit kod 2.272 klijenta, odnosno nešto iznad 10 odsto od ukupnog broja kredita i klijenata.